Venecija bez vode: Zbog čega su presušili čuveni kanali?

Neki od sekundarnih kanala u Veneciji skoro su presušili u proteklih nekoliko dana, a fotografije i snimci usidrenih vodenih taksija, gondola i čamaca hitne pomoći privukli su veliku pažnju na društvenim mrežama.

Stručnjaci veruju da su za problem u gradu odgovorni produžena duga oseka i nedostatak kiše, a nizak vodostaj posebno je iznenađujući jer je poznato da Venecija ima problem sa čestim poplavama.

Merenja plime i oseke u Veneciji prošlog vikenda utvrdilo je da su one više od pola metra ispod normalnog nivoa, a neke lokacije su nekoliko sati bile potpuno nepristupačne za plovila.

Na fotografijama i snimcima vide se gondole koje su nasukane i koje su ostale na dnu kanala punih đubreta i blata.

Pre samo četiri godine, 2019, grad je imao najgore poplave od 1966, koje su rezultirale štetom od nekoliko stotina miliona evra.

Smešten na severu Italije, grad Venecija ima jedinstvenu geografiju. Čini ga grupa od preko 118 malih ostrva raspoređenih preko lagune, koja je neka vrsta vodnog tela koje je odvojeno od većeg vodnog tela kroz kopnenu formaciju.

Zauzimajući 70.176,4 hektara, Venecijanska laguna je odvojena od Jadranskog mora.

Prema tvrdnjama Uneska, privremena naselja u 5. veku su ovde postepeno postajala stalna, okupljajući seljake i ribare koji su živeli na zemlji.

– Venecija i njen pejzaž lagune rezultat su dinamičnog procesa koji ilustruje interakciju između ljudi i ekosistema njihovog prirodnog okruženja tokom vremena – navodi Unesko.

Zašto su neki venecijanski kanali presušili?

Trenutno su kanali koji su ostali bez vode poremetili svakodnevni život u gradu jer se koriste za prevoz i transport robe i za hitne službe, pošto su automobili zabranjeni u većem delu Venecije.

U izveštaju AP-a se navodi da je situacija primorala medicinske ekipe da vežu čamce hitne pomoći dalje od njihovog odredišta. Službenici hitne pomoći ponekad moraju da ručno nose nosila na velike udaljenosti jer njihova plovila ne mogu da napreduju kroz kanale zbog oticanja vode i naslaga blata, dodaje se u izveštaju.

Osim toga, turisti su razočarani jer gondole, dugi čamci s ravnim dnom koji putuju ispod čuvenih mostova Venecije, ne mogu da se kreću po isušenim rutama. Prema prognozama vremenskih analitičara, sistem visokog pritiska ostao je iznad grada, stvarajući oseku, što je dovelo do niskog vodostaja.

Međutim, mnogi kažu da je osnovni uzrok problema suša širom Italije.

Suva zima usledila je posle izuzetne suše prošle godine zbog koje je Italija proglasila vanredno stanje za kritična poljoprivredna područja oko reke Po.

Masline su uvele i polovina vode je isparila u nekim hidroenergetskim rezervoarima.

Dok su se mnogi delovi Italije od tada oporavili, oni na severu i dalje se suočavaju sa sušom, imaju malo kiše i suvo zemljišta, navodi Evropska opservatorija za sušu.

Koliko je ozbiljna suša u Italiji?

Od prošlog leta region se suočava sa ozbiljnim nedostatkom vode u rekama i jezerima. U ponedeljak (20. februara), “Legambiente”, italijansko udruženje za zaštitu životne sredine, saopštilo je da bi se kriza sa vodom mogla pogoršati u narednim mesecima, jer Italija već „pati u doba godine kada bi zalihe vode trebalo da budu u izobilju“, izvestila je novinska agencija ANSA.

Udruženje je takođe istaklo da su italijanski Alpi tokom ove zime imali jedva polovinu uobičajenih snežnih padavina.

– Ovo je zabrinjavajuće jer je sneg važan izvor vode u proleće i leto, kada topljenjem obezbeđuje zalihe vode u mesecima kada su one najpotrebnije – navodi novinska agencija.

U međuvremenu, najduža reka u Italiji, Po, koja teče od Alpa do Jadrana, ima 61 odsto manje vode nego inače u ovo doba godine. Da stvar bude još gora, u najvećem jezeru u Italiji, jezeru Garda, takođe je zabeležen nizak vodostaj.

Neki stručnjaci sugerišu da region nije uspeo da se oporavi od posledica prošlogodišnje suše. Italija je 2022. doživela najgoru sušu u poslednjih 70 godina, a vlasti su proglasile vanredno stanje u pet severnih oblasti: Emilija-Romanji, Furlanija-Juliji, Lombardiji, Pijemontu i Venetu.

Naučnici su decenijama pričali o uticaju klimatskih promena na italijanske reke i jezera, ali vlade nisu preduzele akciju, navodi se u izveštaju iz 2022. u časopisu “Nature”. Stefano Fenoglio, profesor zoologije i hidrobiologije na Univerzitetu u Torinu, rekao je za časopis: „Italija je veoma izložena klimatskim promenama, posebno alpski region, i suočavanje sa ovom krizom treba da bude prioritet.”

– Suša se tretira kao akutna epizoda, ali sada postaje hronična – dodao je on.