VAŠINGTON – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je, govoreći o svojim krajnjim ciljevima u vezi sa Iranom, kratko poručio da je njegov jedini prioritet „pobeda“, ističući da kao lider „voli da pobeđuje“. Objašnjavajući šta podrazumeva pod tim terminom, on je napravio direktnu paralelu sa najznačajnijim vojnim i obaveštajnim uspesima iz svojih prethodnih mandata. Među te uspehe ubrojao je nedavno hvatanje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, eliminaciju osnivača ISIS-a Abu Bakra al-Bagdadija u Siriji 2019. godine, kao i likvidaciju Kasema Sulejmanija, komandanta elitne iranske jedinice Kuds, 2020. godine, čime je poslao jasnu poruku o spremnosti na upotrebu sile u januaru 2026. godine.
Poseban fokus u izlaganju stavljen je na unutrašnju situaciju u Iranu i represiju nad demonstrantima. Predsednik je naglasio da SAD neće mirno posmatrati nastavak nasilja, posebno se osvrnuvši na izveštaje o masovnim ubistvima i javnim pogubljenjima vešanjem. Iako je naveo da su mirni protesti legitimno pravo građana, oštro je zapretio iranskim vlastima zbog eskalacije nasilja, uz poruku da im se takva politika „neće dobro završiti“. Ovakva retorika sugeriše da Bela kuća pažljivo prati unutrašnje potrese u Teheranu i da bi kršenje ljudskih prava moglo biti iskorišćeno kao povod za dodatne sankcije ili intervencije.
Analitičari ocenjuju da ovakve izjave predstavljaju povratak politici maksimalnog pritiska, uz dodatni element direktne personalne odgovornosti stranih lidera. Pominjanje sudbine Madura i Bagdadija u kontekstu današnjeg Irana služi kao psihološko sredstvo pritiska na tamošnji režim, signalizirajući da niko nije nedodirljiv. Dok svetska javnost sa zebnjom prati zaoštravanje odnosa, 2026. godina se profilira kao period u kojem će američka administracija nastojati da materijalizuje svoju definiciju „pobede“ na Bliskom istoku, koristeći kombinaciju ekonomskih blokada i demonstracije vojne nadmoći.
postinfo.rs
