Kada Arena proključa pod pritiskom 12.000 grla, a u bazenu se vodi bespoštedni rat za svaku poziciju, heroji se rađaju iz čiste borbe, a Nemanja Vico je večeras pokazao zašto je nepremostiva prepreka za svaku evropsku odbranu.
Srbija je ponovo na vrhu Starog kontinenta, a slika zajedničkog slavlja igrača i navijača u krcatoj Areni ostaće urezana kao jedan od najlepših sportskih prizora u istoriji Beograda. Centar srpske reprezentacije, Nemanja Vico, koji je tokom celog turnira vodio iscrpljujuće duele na poziciji „sidraša“, nije krio oduševljenje nakon trijumfa nad Mađarskom (10:7). Za njega, ovo finale nije bila samo utakmica, već kulminacija puta koji je počeo izolacijom od pritiska i verom u sopstvene mogućnosti.
– Osećaj je fenomenalan, ovo je san snova. Ova publika nas je nosila tokom celog turnira. Borili smo se od početka do kraja, a odbrana je presudila. Imali smo izuzetnog golmana, njega bih posebno pohvalio, istakao je Vico, ne zaboravljajući da apostrofira učinak Milana Glušca.
Analizirajući sam tok finala, Vico je dao zanimljivu opservaciju – iako je rezultat na papiru delovao neizvesno, u bazenu se pobednik nazirao mnogo ranije.
– Bilo je jako tvrdo, ali očekivali smo takav meč. Na kraju su se Mađari ispaljivali, mi smo to branili i mislim da je pobednik bio poznat već sredinom poslednje četvrtine, jasan je srpski centar. Sa zlatom iz 2018. već u kolekciji, Vico je povukao paralelu koja govori o težini ovog uspeha.
– Ovo je mnogo jače i teže od mog prvog zlata. Igrati pred domaćom publikom donosi pritisak, ali navijači su nam bili vetar u leđa. Uporedio bih sve ovo sa Olimpijskim igrama. Kod kuće, u Beogradu podići pehar – to je neprocenjivo.
