Godina 2023. bila je najtoplija godina u poslednjih 174 godine na ovoj planeti, a prema procenama stručnjaka, verovatno je bila i najtoplija u proteklih 125.000 godina. Godina je bila obeležena ekstremnim vremenskim prilikama, kao što su toplotni talasi, šumski požari, poplave i otapanje leda.
Naučnici pokušavaju da utvrde jesu li tako izuzetno visoke temperature znak da se globalno zagrevanje ubrzava i da su efekti klimatskih promena stigli brže nego što se očekivalo. Oni kažu da je potrebno više dokaza da bi se potvrdila ili opovrgla ta hipoteza, ali da je svakako potrebno preduzeti hitne mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Okeani su bili najtopliji ikad, a Arktik je imao najtoplije leto od početka merenja 1900. godine. Emisije gasova koje zagrejavaju planetu su u porastu, uprkos tome što već godinama zemlje obećavaju da će ih smanjiti. Na klimatskom samitu UN-a u Dubaiju, šezdeset država se obavezalo da će povećati učinkovitost novih klima-uređaja i smanjiti njihovu emisiju gasova za gotovo 70 odsto.
Klimatske promene već dugo nisu apstrakcija: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je da je 2022. bilo 249 miliona slučajeva malarije širom sveta, što je za pet miliona više u odnosu na 2021. Povećan je broj bolesnih u pet zemalja, a tome su u tri zemlje jednako doprinele klimatske promene.
Veći deo protekle 174 godine ljudi su zagađivali vazduh gasovima i aerosolima ili sitnim česticama iz dimnjaka i izduvnih cevi. Ove čestice su štetne za pluća, a u atmosferi reflektuju sunčevo zračenje. Zbog javnog zdravlja, poslednjih decenija države su počele da smanjuju kontaminaciju aerosolom. Međutim, to je možda dovelo do ubrzanja porasta temperature, jer su aerosoli delimično maskirali efekat staklene bašte, tvrdi istraživač Džejms E. Hansen. Njegova teorija je sporna među naučnicima, navodi NYT.
Zemlja je već jednom preživela veliki skok efekta staklene bašte. Pre 56 miliona godina usled geoloških previranja u atmosferu je ispušten ugljenikov dioksid u količinama uporedivim s današnjim. Temperature su skočile, okeani su postali kiseli, došlo je do masovnog izumiranja vrsta. Ali razlika je u tome što je tada trebalo oko 3000 do 5000 godina da se stigne do te tačke. Da bi se neutralizovao taj višak ugljenikovog dioksida, Zemlji je tada bio potrebno oko 150.000 godina.
