Danas je, na Dan pozorišta, 2. februara, u Pozorišnom muzeju, otvorena izložba pod nazivom „80 godina zaječarskog teatraˮ autorke Marije Simonović, istoričarke umetnosti. Ovom postavkom, koju čini izbor fotografija predstava od prvih premijera do danas iz arhive pozorišta, započelo je obeležavanje značajnog jubileja ̶ osam decenija postojanja pozorišta u Zaječaru.
Autorka izložbe Marija Simonović na otvaranju je istakla da je pozorišni život na području istočne Srbije započeo još u 19. veku kroz putujuće trupe, aktivnosti gimnazijalaca i amaterskih družina, da bi nakon Drugog svetskog rata, 16. oktobra 1946. godine, bio formiran jedini profesionalni teatar na ovom području. Vrata publici otvorena su premijerom komada „Žita cvetajuˮ Jurija Mokreva, na današnji dan, 2. februara 1947. godine. Tokom svoje istorije, pozorište je nekoliko puta menjalo
nazive, da bi ključni korak ka formalnoj regionalizaciji bio učinjen 1977. godine, kada je postalo Pozorište Timočke Krajine. Zaječarsko pozorište danas je domaćin mnogih festivala i ključan nosilac kulturnog života grada. Na inicijativu ljudi iz zaječarskog teatra, 1965. godine u Zaječaru je osnovan jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala u Srbiji ⎼ Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”. Festival „Dani Zorana Radmilovića” osnovan je 1992. godine, u čast velikog jugoslovenskog glumca, rođenog Zaječarca, po kome pozorište nosi ime od 1991. godine. U okviru ovog festivala, koji danas važi za jedan od najvažnijih pozorišnih događaja u Srbiji, 2018. godine osnovan je i Festival malih pozorišnih formi, koji se vremenom osamostalio i afirmisao kao značajna manifestacija. Na radost najmlađe publike, od 2009. godine zaječarsko pozorište je domaćin i Međunarodnog pozorišnog festivala za decu „ZajeČAR”. U okviru Pozorišta, od 2023. godine, aktivan je i Pozorišni muzej, koji čuva i prezentuje bogatu istoriju i tradiciju zaječarskog teatra. U dvorištu muzeja otvorena je letnja scena „Nenad Ciganovićˮ, te se pozorišni život u Zaječaru odvija na tri scene – u matičnoj zgradi pozorišta, u zgradi Centra za kulturu u Kotlujevcu i u atrijumu Pozorišnog muzeja.
Posetiocima izložbe obratio se Vladimir Đuričić, direktor Narodnog pozorišta Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilovićˮ, koji je poželeo dobrodošlicu prisutnima, naglašavajući da pozorište u Zaječaru traje duže nego što, nažalost, neke države iz naše istorije traju, i to zahvaljujući Zaječarcima, ljudima iz Istočne Srbije, koji ga vole, podržavaju i ljubomorno ga čuvaju, kao i uspomenu na velikog Zorana Radmilovića. Posebno se zahvalio ljudima iz gradske vlasti i pojedincima koji su u ranim godinama i decenijama pomogli razvoju i očuvanju našeg teatra. Veliku zahvalnost direktor je uputio i trojici prijatelja zaječarskog pozorišta, čija podrška mnogo znači, a koji su nam učinili čast da doputuju i prisustvuju obeležavanju ovog važnog jubileja – dr Miroslavu Radonjiću, dramaturgu Aleksandru Milosavljeviću i dr Milivoju Mlađenoviću. Direktor Đuričić je najavio i rekonstrukciju zgrade pozorišta u Zaječaru, za šta je Ustanova dobila svaku podršku od Ministarstva kulture, na čijem je čelu Nikola Selaković, kao i podršku Grada Zaječara, te je istakao da se nada što skorijem početku radova kako bi Zaječar dobio modernu i ozbiljnu zgradu pozorišta, kakvu i zaslužuje.
Za doprinos radu Pozorišnog muzeja dodeljene su zahvalnice Jeleni Veličković, direktorki Osnovne škole „Desanka Maksimovićˮ, Bobanu Niniću, direktoru Osnovne škole „Ljuba Nešićˮ, i Gordani Zlatković, koja je zahvalnicu primila u ime prijatelja pozorišta iz Udruženja „Zlatna jesenˮ. Izložbi je prisustvovao i član Privremenog organa Grada Zaječara Saša Ivanović.
N.V.
Foto: Pozorište
