U Srbiji su se nedavno pojavile male boginje zbog čega je pooštren epidemiološki nadzor, ali ono što predstavlja glavni problem jeste nedovoljan broj vakcinisane dece. Na teritoriji Beograda imunizovano je otprilike oko 60 odsto dece, što je, kako kažu nadležni, mali odziv.
„Roditelji odlažu vakcinaciju jer vezuju vakcinu za autizam, bez ikakvog osnova, ali kada dete napuni godinu dana trebalo bi da primi vakcinu protiv morbila, naravno uz prethodnu procenu pedijatra. Jako je bitno širiti svest o tome da dete što pre primi vakcinu, naročito sada kada se broj slučajeva povećava, uz to smo 2017. i 2018. godine imali epidemiju morbila“, napominje Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja „Palilula“.
Doktorka savetuje roditeljima da vakcinišu decu u trenutku kada se za to stvore uslovi, a kako objašnjava, period stvaranja antitela traje dve-tri nedelje.
Prvi simptomi morbila
Pedijatar objašnjava da se radi o virusnoj bolesti sa sitnim ospama koje se javljaju od glave na dole.
„Ospa je sitna, te ih zato i zovemo male boginje. Javlja se redosledom kao kada se tuširate. Kreće od glave, preko lica, ramena, sve do dole, nakon čega se javljaju simptomi tipični za virusnu bolest: temperatura, kašalj, sekret iz nosa, malaksalost, bol u glavi, itd. Često se pre osipa jave simptomi tipični za virusnu infekciju, ali tek kada krene osipanje možemo da dijagnostikujemo morbile“, navodi dr Todorović.
Kada su u pitanju načini prenosa, naša sagovornica ističe da se infekcija prenosi kapljičnim putem, kao i da je u zatvorenom prostoru veća šansa zaraze.
„Vrlo su kontagiozne, u prostoriji gde je prisutan svega jedan zaraženi, može da se zarazi 15-16 ljudi ili više. Takođe, ako boravite na otvorenom i u bliskom ste kontaktu sa osobom koja ima morbile, šansa je ponovo velika“, objašnjava doktorka.
Ipak, nisu morbili jedini problem sa kojim se lekari psolednjih dana suočavaju, već su u opticaju i drugi virusi koji mogu da daju tešku kliničku sliku.
„Kada smo skinuli maske i kada je soj korone oslabio, primetili smo da je došlo do širenja drugih virusa. Oslabljeni soj korone dao je mogućnost svim drugim virusima da se rašire, a koji su na neki način bili pomereni za prethodne dve i po godine. Zato sada imamo miks virusa i bakterija koji haraju. Svakako, još uvek je prisutna korona u slabljenju, ali širi se i virus gripa (influenca), adenovirusi, sincicijalni virusi, enetrovirusi, rotavirusi, rinovirusi, dok smo u jednom trenutku čak imali i blagu epidemiju streptokoka“, navodi doktorka.
Dete dehidrira za dva dana
Posebno tešku kliničku sliku, prema rečima naše sagovornice, može da da norovirus koji se najčešće javlja u zimskim mesecima kao što su decembar, januar, februar, koji je prvi put otkriven osamdesetih godina u americi.
„Nedavno sam primila dete iz Tiršove koje je bilo hospitalizovano i kome je izolovan stomačni norovirus, koga još zovu i „ferari“ jer se odvija drastično brzim tokom. Dete kod norovirusa ima jako veliki broj proliva i povraćanja, vrlo brzo dehidrira, za maltene dva dana, pa je hospitalizacija često neophodna“, kazala je dr Todorović iz domu zdravlja „Palilula“.
