BEOGRAD – Srbija bi, optimalnim raspolaganjem hidropotencijalom mogla da, bez dodatnih ulaganja, poveća proizvodnju električne energije za još sedam do 10 odsto, na postojećih 25 do 35 odsto, u ukupnoj proizvodnji, rekao je profesor Jovan Despotović.
On je za Betu rekao da će proizvodnja struje, kada se izgradi reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bistrica“, biti povećana dodatnih od sedam do 10 odsto, na ukupnu snagu hidroenergije, što je, kaže, fantastičan rezultat.
„Sa reverzibilnim hidroelektranama ‘Bistrica’ i ‘Bajina Bašta’, poboljšava se, što je dodatna korist, pouzdanost elektroenergetskog sistema koji nije na zavidnom nivou, odnosno zavisi od prirodnih uslova vetra i sunca“, rekao je Despotović.
Istakao je da je pre četiri godine napravljena studija o hidroenergetskoj situaciji kompletnih vodotokova u Srbiji, međutim, to još nije u operativnoj upotrebi jer nedostaju još neke analize koje bi dale preporuke i usmerenja kako Đerdapom, Drinskim hidroelektranama i svim ostalim u Srbiji optimalno upravljati proizvodnjom hidroenergije.
Studija o potencijalu reka čeka završetak
„Tek 2023. smo napravili hidroenergetsku studiju i ona sada postoji u Elektroprivredi Srbije (EPS), ali nikad nije napravljena cela jer u Ministarstvu rudarstva i energetike nema kompetentnih ljudi. Oni se sad bave solarima i vetrogeneratorima jer je to brza investicija“, rekao je Despotović.
Za Drinu, prema njegovim rečima, takođe nema integralnih analiza da bi se uskladile sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, odnosno Republikom Srpskom kod Višegrada.
Ta studija, prema njegovim rečima, treba da omogući da se na bazi prognoze vremena, vodostaja i proticaja u rekama upravlja hidropotencijalom i proizvodnjom hidroenergije.
Naveo je da je planiran razvoj projekta za RHE „Bistrica“ i u najavi je izrada projekta HE Đerdap 3.
„Đerdap 3 ima dva problema, jedan je što bi se veliki deo nalazio u Nacionalnom parku, pa ono što je zamišljeno moralo bi da se redukuje i da bude manjeg kapaciteta, a uz to potrebno je usaglašavanje sa Rumunijom“, rekao je Despotović.
Istakao je da saradnja stručnjaka na HE Đerdap sa Rumunijom od 1. januara 2013. godine ne postoji jer je to „prešlo u domen politike“.
Dodao je da bi Rumunija godišnje trebalo Srbiji da nadoknađuje 138 gigavata (GW) električne energije.
Male hidroelektrane zavise i od neba
„Drugi problem u Srbiji su male hidroelektrane koje su izvan kontrole jer je nadležnost data lokalnoj zajednici“, rekao je Despotović.
Naveo je da je „kineskom partneru nelegalno ustupljeno da na Velikoj Moravi gradi hidroelektranu i da se u javnosti ne zna ništa o daljoj sudbini tog projekta“.
Kada su, prema njegovim rečima, godine sušne kao ova, pitanje je koliko vode ima, pa se moraju analizirati podaci na višegodišnjem nivou, od nekoliko prethodnih godina sa predviđanjem nekoliko narednih godina, što bi bio zadatak planske studije.
Podsetio je da hidropotencijal u prosečnoj godini u Srbiji daje od 25 do 35 odsto struje, a kad su bile najveće poplave 2014, dao je preko 60 odsto.
S jedne strane poplava je, kako je naveo, napravila veliku štetu, ali je bilo puno vode, pa je proizvedeno perko 60 odsto hidroenergije, ali to nije dobro jer tolika količina vode ne može da se kontroliše pošto ne postoji integralno upravljanje.
Ove godine je, prema njegovim rečima, zbog suše Ibar skoro presušio, a proizvodnja struje u hidroelektranama do juna bila je oko 25 odsto od ukupne proizvodnje iz drugih izvora.
