Ambasador Ðurić: Uslovljavanje pomoći Prištini formiranjem ZSO znači pritisak na one koji terorišu Srbe

Ističe i da uslovljavanje američke pomoći vladi u Prištini formiranjem Zajednice srpskih opština, za šta se Teni zalaže, znači pritisak na one koji vrše teror nad Srbima.

„Predlog kongresmenke Klaudije Teni koja je i kopredsedavajuća u Srpskom kokusu u Kongresu i iskreni prijatelj srpskog naroda, od ogromnog je značaja. Ona je inicirala Predlog zakona o podršci Briselskom sporazumu, a zapravo je reč o predlogu kojim se uskraćuje svaka pomoć tzv. Kosovu, odnosno Kurtijevim institucijama dok ne okončaju represiju i nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiju“, naveo je Ðurić.

Među razlozima zbog kojih je ovaj predlog značajan, ambasador pre svega ističe da se njime prepoznaje da se nad Srbima na Kosovu vrši jedan institucionalni teror i kampanja koja podrazumeva nelegano prisustvo specijalnih snaga na severu, o čemu predlog Teni eksplicitno i govori.

„Ona zahteva ovim predlogom da se povuku sve specijalne snage sa severa KiM, što je velika politička činjenica koju nismo mogli da čujemo do sada od bilo kog od američkih predstavnika, a zatim i to da se uslovi sva američka pomoć vladi u Prištini formiranjem ZSO, okončanjem terora i pritiska nad Srbima na KiM, što samo po sebi znači određenu količinu pritiska na one koji taj teror vrše“, naglasio je Ðurić.

Pojašnjava da Kongres trenutno usporeno donosi različite zakonske akte zbog političkih podela i razlika između demokrata i republikanaca, pa malo od zakonskih predloga uopšte „prolazi“ u tom telu.

„Ali, nezavisno do sudbine predloga, činjenica da je jedan istaknuti član Kongresa, koji je istovremeno i predsedavajući Srpskog kokusa, stao u odbranu Srba na KiM, u odbranu mirnog, normalnog i demokratskog načina rešavanja problema, ali pre svega podigao glas protiv nelegalnog prisustva Kurtijevih snaga na severu KiM, za nas ima veliki pozitivan značaj“, naznačio je Ðurić.

Uveren je i da to pažljivo posmatraju i pojedini evropski političari, od kojih se, kaže, možda neki još nisu odvažili da u svojim zemljama pokrenu slične inicijative. Dodaje da i političari iz vladajućih struktura u evropskim državama nesumnjivo promišljaju o zakonodavnim inicijativama koje se mogu videti u Kongresu SAD.

Zbog svega toga upućuje veliku zahvalnost Klaudiji Teni, koja, ukazuje, zbog iznetih stavova, trpi ogroman pritisak od dela zajednice na društvenim mrežama i izložena je velikim političkim napadima, iako ne može da ima neposrednu političku korist od toga što je stala na stranu Srba.

Napominje da je to učinila jer veruje da je to ispravna stvar, zato što je iskreni prijatelj srpskog naroda.

„Ova inicijativa je pružila priliku za okupljanje jednog broja članova Kongresa koji će se, očekujem, pridružiti inicijativi Klaudije Teni i, samim tim, skrenuti pažnju američke političke klase i javnosti na problem Srba na KiM. Verujem da će podrška Predlogu zakona doći i od pojedinih predstavnika Demokratske partije, a ne samo Republikanske. To je mali, ali ne beznačajan, čak je izuzetno značajan korak za afirmaciju srpskog položaja u političkim institucijama u SAD i zapadnom svetu generalno“, rekao je Ðurić.

Ambasador primećuje i da ogroman pritisak kojem je Teni izložena na društvenim mrežama u velikoj meri dolazi iz albansko-američke zajednice, i iz albanske zajednice globalno.

„U svojim istupanjima zahvalio sam Klaudiji Teni u ime građana Srbije i našeg naroda sa KiM, ali bih voleo da vidim veći angažman naših ljudi u borbi za istinu i jači glas naroda i naše zajednice u SAD na društvenim mrežama, kao podrška onima koji dižu svoj glas u prilog srpskim inetersima. Ako mi ne dignemo svoj glas da podržimo ovakve inicijative, već se samo čuje glas Albanaca, ubuduće će se ljudi mnogo teže odlučitavti za to da stanu na našu stranu po nekom pitanju“, apelovao je Ðurić na svoje sunarodnike.

Na konstataciju da je Vašington ublažio oštre reči ka Srbiji, te da su i izjave američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila pozitivnije prema Srbiji, Ðurić kaže da je bez sumnje glavni osnov za bolje razumevanje međunarodnog položaja Srbije – odgovorna politika koju vodi državno rukovodstvo.

„Činjenica je da je Srbija uspela da napravi potpunu metamorfozu ekonomije i da za nešto manje od decenije, od zemlje koja pozajmljuje novac za najosnovnije potrebe, postane zemlja koja pomaže susedima, kredibilan je partner u održavanju regionalne stabilnosti i mira, koja godinama ima najveći priliv stranih direktnih investicija u Jugoistočnoj Evropi. Činjenica je da je Aleksandar Vučić izgradio profil državnika na koga može da se računa u očuvanju regionalne stabilnostu, u odgovornom bavljenju različitim globalnim problemima. Politika države Srbije je, u delu javnosti, čak i kod onih kojima se ne dopada, prepoznata kao odgovorna i to je podiglo nivo kredibiliteta zemlje, ne samo u SAD, nego i na drugim meridijanima“, rekao je Đurić.

Napomenuo je i da Srbiju opterećuje komplikovano nasleđe 90-ih godina, sa kojim se suočavaju i bore u SAD, zbog čega je pitanje popravke imidža države svakodnevni zadatak u Vašingtonu, u koji je Srbija uložila mnogo i preduzela sve što decenijama nije preduzimalo.

Ambasador ukazuje da po prvi put Srbija ima angažovane ozbiljne savetnike, lobiste, ozbiljan rad sa privrednim sektorom, podsećajući da je osnovan Američko-srpski poslovni savet u Vašingtonu, koji okuplja neke od vodećih američkih kompanija.

„Pokrenuli smo srpsku dijasporu, na način na koji to nije učinjeno prethodnih decenija. Sve je to dugoročni posao, koji nije završen, i koji će na srednji i duži rok neminovno donosti samo još bolje rezultate. Zato je važno to što u Srbiji imamo politiku kontinuiteta, jasnu spoljnu i unutrašnju politiku i što korak po korak popravljamo i vraćamo našu poziciju u SAD, na mesto na kome ona istorijski i treba da bude“, poručio je Đurić.

Upravo je kao podsticaj Srbima u SAD da više lobiraju za Srbiju pre nekoliko meseci održana konferencija u Vašingtonu. Đurić ističe da je u poslednjih šest meseci napravljen ogroman iskorak na organizovanju srpske zajednice u SAD, te da je prvi put posle mnogo decenija, država okupila srpske organizacije i lidere srpske dijaspore kako bi podstakla njihovu interakciju sa američkim institucijama.

Pojašnjava da Srbi, američki državljani, imaju pravo da pišu svojim kongresmenima i senatorima, da im stave do znanja da u njihovim sredinama postoje srpske zajednice.

„Naša inicijativa rezultirala je značajnim brojem pisama predstavnicima administracije, ali su se Srbi u SAD organizovali i napravili nekoliko uspešnih donatorskih događaja za neke od američkih zvaničnika, na šta imaju pravo. Vidljivije je zajedničko lobiranje predstavnika Srbije i Srba, američkih državljana, koji u skladu sa ovdašnjim zakonima imaju pravo da se obraćaju i traže podršku svojih izabranih predstavnika“, kaže ambasador.

Napominje i da u SAD postoji 137 hramova Srpske pravoslavne crkve, da njihov broj raste, ističući značajnu ulogu i saradnju sa tri eparhije SPC u Americi.

„Tesno smo sarađivali u organizaciji dve prethodne konferencije sa episkopom istočno-američkim Irinejem, sa kojim imamo sjajnu saradnju, kao i sa vladikom Longinom i vladikom Maksimom. Uveren sam da ćemo zajedničkim i sabornim delovanjem kroz naše institucije i okupljanjem oko naše države, oko SPC, koja je za Srbe u SAD više od verske zajednice, već kulturni i obrazovni centar, u budućnosti nastaviti da pravimo dobre rezultate“, zaključio je Đurić.