Vašingtonska administracija bila je u više navrata glasnija od drugih u insistiranju na formiranju ZSO, navodeći čak da ona mora biti formirana, s Kurtijem ili bez njega. Ako analizirate izjave državnih savetnika Dereka Šolea, Gabrijela Eskobara, ambasadora Kristofera Hila, videćete da su oni prethodnih meseci više puta tražili Zajednicu sa srpskom većinom nego mnoge zemlje koje nisu priznale tzv. nezavisnost Kosova.
Ovako u intervjuu nedelje za Kurir odgovara ambasador Srbije u Americi Marko Đurić na sve glasnije spekulacije da tzv. država Kosovo gubi podršku SAD, i to u korist naše zemlje, ali i otkriva da li je briselski sastanak 27. februara unapred osuđen na propast, da li očekuje eskalaciju krize u celom svetu, ali i kako je uspeo da nakon toliko godina okupi celu srpsku dijasporu u Americi kako bi dali svoj doprinos srpstvu i matičnoj državi.
– Odnosi Srbije i SAD postojano napreduju i obe strane ulažu znatan trud da se razumevanje i saradnja između naših zemalja podignu na novi nivo, a na obostranu korist. Karakter i sadržina susreta predsednika Vučića i državnog sekretara Blinkena, održanog 17. februara ove godine, govori o tome da se naši 142 godine stari odnosi kreću u dobrom smeru. S druge strane, nije potrebno naročito pažljivo pratiti politiku da bi se zaključilo da Kurti ne uživa blanko podršku administracije predsednika Bajdena, posebno za jednostrane i destabilizujuće poteze. Vašingtonska administracija bila je u više navrata glasnija od drugih u insistiranju na formiranja ZSO, navodeći čak da ona mora biti formirana, s Kurtijem ili bez njega. Iako različito gledamo na status Kosova i Metohije, u prethodnim mesecima na delu je potvrđena zajednička opredeljenost Beograda i Vašingtona ka očuvanju mira i stabilnosti u svetlu jednostranih eskalatornih koraka Kurtijeve vlade. Konačno, na sam dan 15. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sedeo sa državnim sekretarom SAD, nemačkim kancelarom i francuskim predsednikom i kao uvaženi lider rastuće evropske ekonomije razgovarao o budućnosti, dok je Kurti u Prištini sedeo sa Nikolom Sandulovićem, ponavljajući naše greške od pre trideset godina. To su činjenice.
Šta očekujete od sastanka u Briselu 27. februara? Predsednik Vučić je više puta rekao da neće pristati na dalji dijalog bez formiranja ZSO, dok Kurti uporno potpaljuje vatru izjavama da ga to ne zanima.
– Neće 27. biti ništa jednostavno i lako. I sama Evropa je delom u ratnim previranjima, sve više i svet, pitanje Kosova i Metohije postalo je u takvoj atmosferi fokalna tačka i moneta za potkusurivanje. Na terenu, od 24. februara prošle godine Kurti pojačanim tempom potpaljuje vatru i ugrožava stabilnost i bezbednost ne samo našeg naroda na KiM već i daleko šire. Učešće predsednika Vučića u razgovorima u Briselu znači da će Srbija biti predstavljena na dostojan, stabilan, strateški odgovoran i promišljen i istinski rodoljubiv način. Ovo govorim kao neko ko duže od decenije prisustvuje ovakvim razgovorima, katkad kao svedok, katkad kao učesnik. Srpski tim s predsednikom na čelu boriće se da izvuče najviše što može za Srbiju u košmarnim međunarodnim okolnostima.
Da li je sastanak u Briselu unapred osuđen na propast?
– Možda da, nadam se da ne. Konvencionalna mudrost, primenljiva posebno u ovakvim vremenima, kaže da je bolje 1.000 dana razgovarati nego jedan dan ratovati. Onaj ko provocira sukobe prethodnih meseci zna zašto bira trenutak i način kada to čini. Srbija ne dozvoljava da joj Priština nameće put konflikta. Srbija bira svoj put, put dijaloga, razvoja, pomirenja i budućnosti. Spremnost da budemo uz naš narod u meri i na način na koji je potrebno ne dovodi se u pitanje.
Postoji li u američkoj administraciji dovoljno volje da izvrše pritisak na Kurtija da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma?
– Ako analizirate izjave državnog savetnika Dereka Šolea, Gabrijela Eskobara, ambasadora Hila, videćete da su oni više puta tražili ZSO prethodnih meseci nego mnoge zemlje koje nisu priznale tzv. nezavisnost Kosova. Jasno je da je nesprovođenje, pa čak i negiranje Briselskog sporazuma velika prepreka normalizaciji odnosa, ali i bezbednosni izazov. Kurtijeva politika prethodnih meseci ugrozila je stabilnost na jugoistoku Evrope.
Kako ocenjujete scene koje smo svi videli na vanrednoj sednici Skupštine, kojoj je prisustvovao i predsednik Vučić, želeći da predstavi plan o Kosovu?
– Dosta ljudi u Vašingtonu pitalo me je za dešavanja u našem parlamentu. Pojedini poslanici su diskreditovali sami sebe, ali i poslali lošu sliku o nivou političke kulture u nas i potvrdili negativne stereotipe o nama koji postoje u delu međunarodne javnosti. U kontrastu, držanje šefa države bilo je, objektivno posmatrano, stoički dostojanstveno, razborito i sa elementima čojstva.
Da li u budućnosti, s obzirom na nedavne govore američkog predsednika Bajdena i ruskog šefa države Putina, očekujete eskalaciju krize u Ukrajini, ali i dodatne pritiske na Srbiju da uvede sankcije RF?
– Eskalaciju zaista očekujem, iz nedelje u nedelju ulog je sve veći. Očekujem paralelno i nove mirovne inicijative. Nerealan je svako ko tvrdi da može pouzdano predvideti ishod ovog rata. Tražiti odgovor na to pitanje danas je gotovo isto što i 1915. tražiti nekome da predvidi ishod Prvog svetskog rata. Nećete ništa novo čuti od mene o ovom pitanju. Nagađanjima i propagandom ne želim da se bavim, toga na tržištu i bez mog doprinosa ima više nego što možemo da svarimo.
O ministarskim funkcijama: Borim se za ideje, ne za titule
Uoči formiranja Vlade bilo je spekulacija da se vraćate iz SAD i da ćete biti ministar, međutim, to se nije desilo. Ipak, nije isključeno ni da će biti i vanrednih izbora. Konkretno, da li je u igri i ministarska pozicija za vas? – Novinari, sasvim razumljivo, vole da postavljaju ovakva pitanja, a političari i razni pretendenti na funkcije tipično, na manje ili više kreativne načine, odgovaraju kako ih pozicije tobože ne zanimaju. I svi su tu, a kako drugačije, ne zbog moći nego iz čistog altruizma. Pa tek izborna i postizborna kombinatorika. To je sve sastavni deo političke borbe, ali ne nedostaje mi to, niti u tome učestvujem. Gledam drugačije na politiku i na Srbiju. Imam ambiciju da menjam stvari nabolje u svakom poslu koji mi je u datom trenutku poveren, ne i za određenu funkciju po sebi. Borim se za ideju, ne i za titule. Pogledajte kakav je fantastičan posao uradio predsednik Vučić s timom u ekonomiji za manje od jedne decenije. Bukvalno nismo ista zemlja kada je reč o makroekonomiji i dugačkom nizu drugih stvari. Njemu je funkcija uvek bila samo sredstvo. Ja na stvari gledam slično i deo sam njegovog tima. Iako imam 39 godina, već sam 15 godina u aktivnoj politici, uglavnom na specifičnim zadacima, i samo me rezultat čini srećnim.
Nedavno ste organizovali istorijsko okupljanje Srba u Americi na prijemu pred početak Konferencije srpske dijaspore u toj zemlji pod nazivom „Jačanje veza“. Kakvi su vaši utisci sa ovog okupljanja i koliko je trenutno jaka srpska dijaspora u Americi?
– S timom u ambasadi uložili smo mnogo elana i entuzijazma u organizaciju ove velike konferencije. Imali smo i snažnu podršku predsednika i ministra spoljnih poslova. Taj skup nam je bio preko potreban. Za razliku od pre tri decenije, kada je, nakon pada komunizma, snažna i dobro organizovana srpska dijaspora u SAD vukla nezainteresovanu državu za rukav da pomogne, nakon decenija sloma i raspada, sukoba, zatekli smo situaciju u kojoj nedovoljno organizovanu, razjedinjenu i izneverenu srpsku dijasporu pozivamo na novi početak. Mnogo je lepih emocija bilo u sali tog dana. Sastala se velika i moćna porodica koja se nije videla godinama. Osetila se nova energija, nova snaga i novi entuzijazam.
Na koji način bi dijaspora mogla da pomogne matičnoj državi?
– U sali „Konrad hotela“, a kasnije te večeri i u krcatoj novoj zgradi ambasade na manje od milje od Bele kuće, u istoj ulici, bilo je mnoštvo ljudi za ponos. Da ste samo videli te uspešne Srbe, vukove sa Vol strita, uspešne advokate, lekare, preduzetnike čije se bogatstvo meri desetinama i stotinama miliona… Došli su iz svih krajeva SAD, spremni da daju svoj doprinos srpstvu. Nastavićemo da radimo zajedno s njima. Primetio sam da je skup završio na naslovnoj strani prištinske Kohe, da je izazvao snažne reakcije među predstavnicima kosovskih i metohijskih Albanaca. Moram zato da naglasim da srpsko organizovanje u SAD ima za cilj samo građenje mostova saradnje i prijateljstva.
