APSOLUTNO SIGURNE: Ove zemlje bi mogle da prežive nuklearnu apokalipsu

Naučnici veruju da su Australija i susedni Novi Zeland mesta na kojima bi ljudi mogli da prežive u slučaju da se dogodi nuklearna apokalipsa.

U studiji objavljenoj u časopisu Risk Analysis navode se Australija, Novi Zeland, Island, Solomonska ostrva i Vanuatu kao ostrvske zemlje koje su najsposobnije da proizvedu dovoljno hrane za svoje stanovništvo nakon „iznenadne katastrofe koja smanjuje sunčevu svetlost” kao što je nuklearni rat, super vulkan ili udar asteroida.

„Verovatno bi postojali džepovi preživelih širom planete čak i u najgorem scenariju“, pišu istraživači – pri čemu oni u najotpornijim nacijama imaju najbolje šanse da izbegnu predindustrijski kolaps.

Autori studije uporedili su 38 ostrvskih država na osnovu 13 faktora za koje kažu da bi mogli da predvide postapokaliptični scenario. Među njima su i mogućnost proizvodnje hrane i energetska nezavisnost, proizvodnja, kao i uticaj katastrofe na klimatske uslove.

Australija i Novi Zeland, koji slove za jake poljoprivedne proizvođače, i koji su udaljeni od područja gde bi moglo da dođe do „zveckanja nuklearnim oružjem“, popeli su se na sam vrh listeč.

„Australijski rezervat za snabdevanje hranom je ogroman sa potencijalom da nahrani mnogo desetina miliona dodatnih ljudi“, zaključuje studija.

Relativno dobra infrastruktura Australije, ogroman energetski višak, visoka zdravstvena sigurnost i budžet za odbranu pomogli su da se ona popne na vrh tabele. Međutim, Australija je imala jedan glavni faktor koji bi mogao da ih ugrozi – relativno bliske vojne veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom i SAD učinile su da je veća verovatnoća da će postati meta u nuklearnom ratu.

U ovom slučaju Novi Zeland prednjači, navode autori, jer već dugo vodi politiku bez nuklearnog oružja. Njegova otpornost u slučaju naglog pada globalne temperature izazvanog periodom mraka (svaka lokacija na Novom Zelandu je relativno blizu okeana, što ublažava posledice od ekstremnih temperaturnih padova) takođe bi pomogla.

„Imamo ovu super efikasnu ekonomiju izvoza hrane koja bi mogla da prehrani Novozelanđane samo iz izvoza“, rekao je jedan od autora studije, profesor Nik Vilson sa Univerziteta Otago u Velingtonu.

Čak i u najgorem slučaju – smanjenje useva za 61 odsto tokom produžene nuklearne zime – Novozelanđani bi i dalje imali dovoljno hrane, dodao je.

Uprkos obilju hrane na Novom Zelandu i njegovom visokom rangu u metrikama socijalne kohezije, zaustavljanje globalne trgovine moglo bi postepeno ubrzati društveni kolaps, dodao je Vilson.

Zemlja više nema postrojenja za preradu goriva i intenzivno je zavisna od uvoza dizela, pesticida i mašina potrebnih za održavanje njenog dominantnog poljoprivrednog sektora.

Druge ostrvske zemlje bi mogle da proizvedu dovoljno hrane u takvoj krizi, napisali su Vilson i koautor dr Met Bojd, ali verovatni kolaps industrije i društvene kohezije dovodi u sumnju njihovu otpornost. Kina, Rusija i Sjedinjene Države mogle bi da vide da proizvodnja hrane padne do 97% pod modelima nuklearne zime i biće prinuđene da se oslone na nove tehnologije proizvodnje hrane.