Azori su arhipelag usred Atlantika gde priroda deluje kao da je stalno „na poslu”. Sve je zeleno, vazduh je slan, oblaci se menjaju kao scene u filmu, a ispod tog mira radi geotermalna mašina. Najlakše je to osetiti na Sao Migelu, najvećem ostrvu, gde u istom danu možete videti kraterska jezera, crne plaže, strme litice i polja hortenzija. Putopisne redakcije vole taj kontrast: selo koje izgleda uspavano, a ispod zemlje toplota koja podseća da ste na granici ploča i vulkana.
Jedan od simbola Sao Migela su Sete Sidades – kraterska jezera koja se posmatraju sa vidikovaca kao da gledate prirodni amfiteatar. Drugi spektakl je Lagoa do Fogo, jezero „vatre” koje često stoji u magli, pa se pojavi iznenada, kao nagrada za strpljenje. Ali možda najživlja razglednica Azora je Furnaš: mesto gde para izlazi iz zemlje, gde se vide geotermalne pukotine, i gde lokalna tradicija koristi tu toplotu za kuvanje. Jelo koje se često pominje je „kozido”, kuvano u zemlji: lonac se spušta u vrelu zemlju i polako se „završava” na toploti prirode. To je detalj koji deluje kao legenda, ali ovde je deo svakodnevice.
Azori imaju i iznenađenje koje malo ko očekuje u evropskom kontekstu: plantaže čaja. Na Sao Migelu postoje polja koja daju potpuno drugačiji miris ostrvu – mešavinu okeana i čaja. U tom spoju je šarm: sedite, pijete čaj, a oko vas je pejzaž koji izgleda kao da pripada drugom kontinentu.
Vreme je posebna priča. Možete imati sunce, pa kišu, pa vetar, pa opet sunce – i sve to bez drame, kao normalan ritam. Zato se savetuje slojevita odeća i fleksibilan plan. Azori nisu destinacija za „kontrolu”, nego za prihvatanje: ako je jedan vidikovac u oblacima, drugi će se otvoriti; ako kiša preseče plan, more će vas vratiti u ravnotežu. I baš zato se ljudi zaljube: osećaj je kao da ste na ivici sveta, daleko od gradskog buke, a opet u prostoru koji je udoban i pitom.
Ako želite da Azore doživite kako treba, nemojte ih juriti. Najbolji doživljaj je spora vožnja, kratka pešačenja, stajanja pored okeana i trenutak kada shvatite da ovde priroda ne „služi” turistu – ona vodi igru. A vi ste, bar na kratko, deo tog ritma.
S.B.
