Na prvi pogled, uredna bašta deluje kao dokaz pažnje, ukusa i discipline. Sve je pod konac, trava niska, ivice jasne, žbunje pitomo, cvetovi dekorativni. A ipak, jedan jučerašnji tekst na Focus Earth podsetio je na jednostavnu, neprijatnu istinu: ono što izgleda lepo ljudskom oku ne mora značiti mnogo ni leptiru, ni pčeli, ni ptici, ni ježu. U tom tekstu stručnjaci upozoravaju da mnoge omiljene ukrasne biljke, poput forsitije ili pojedinih dekorativnih hibrida, daju malo ili nimalo koristi domaćim insektima. Nasuprot tome, biljke koje se često preziru kao „korov“ — maslačak, detelina, kopriva, pelin i druge prateće biljke — mogu biti presudne za opstanak brojnih vrsta. Otuda i poruka jedne od sagovornica da bi samu reč „korov“ trebalo izbaciti iz upotrebe.
U toj priči posebno je zanimljivo koliko brzo sterilna urednost postaje mala ekološka pustinja. Focus prenosi da košenje ne šteti samo biljnom sloju nego i čitavom lancu života: prema navodu stručnjakinje Margarite Hartlib, posle jednog košenja može stradati oko 80 odsto skakavaca, uz veliki gubitak larvi i drugih insekata. Robot-kosilice dodatno povećavaju rizik za ježeve, koji se pri opasnosti ne udaljavaju brzo, već se sklupčaju, što protiv mašine nije nikakva odbrana. Istovremeno, plastične pregrade u ogradama i „čisti“ vrtovi bez zaklona otežavaju pticama gnežđenje, a manje insekata znači i manje hrane za čitav niz vrsta koje od njih zavise. Savršen prizor, dakle, može biti znak da je iz prostora izbačeno gotovo sve ono zbog čega je vrt nekad bio živ.
Zbog toga mala promena u privatnom prostoru ume da znači mnogo više nego što se misli. Institut IÖW procenjuje da u Nemačkoj postoji oko 17 miliona privatnih bašta, što je ogroman zbir sitnih staništa. Focus navodi i primer da bi samo zamena dela forsitija drenjinom u svakom petom vrtu značila dodatnu hranu za milione ranih insekata, dok livada ostavljena mesec dana bez košenja može dati oko deset puta više nektara od travnjaka koji se kosi svake nedelje. To je zapravo i najlepši obrt cele teme: ponekad nije potrebno uložiti više, nego uraditi manje. Ostaviti nešto da raste, pustiti stabljike da prezime, ne juriti savršenstvo. Priroda vrlo često najbrže prodiše onda kada je čovek najmanje opseda.
S.B.
