LONDON- Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, presednici Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, proveli su tri novembarske nedelje 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Vojske SAD „Rajt Paterson“ u Dejtonu, u državi Ohajo. Bio je to poslednji put da su trojica državnika zatvorena u vojnu bazu daleke zemlje, čiji je ključ bio u rukama domaćina-pregovarača, odlučnog da ga ne upotrebi do konačnog dogovora.
Ključeve kapije držao je Ričard Holbruk, specijalni izaslanik sa velikim iskustvom u jugoslovenskim ratovima.
Otključao ju je tek kada su se trojica lidera dogovorili da zaustave rat u BiH, a zemlju podele na dva entiteta i distrikt Brčko, što je uređenje koje se održalo i posle tri decenije.
Američka diplomatija zauzela svetski tron
Rat je zaustavljen, ali su zaustavljene i mnoge mogućnosti unutrašnjih promena i popravki sporazuma koji je najveći problem rešio, ali i stvorio brojne poteškoće u svakodnevnom životu komplikovane države.
„Bio je to jedan od prelomnih trenutaka američke diplomatske istorije, kada je po završetku Hladnog rata uspostavljen svet sa jednom dominantnom silom. Američka diplomatija je tada shvatila sopstvene moći i snage koje može da koristi, kao i da su Sjedinjene Države neophodne u mnogim situacijama“, kaže Fran Leskovar, istoričar diplomatije pri američkoj Asocijaciji za diplomatske studije i trening, za BBC na srpskom.
Iako je formalni lider američkih pregovarača bio Voren Kristofer, tadašnji šef diplomatije Sjedinjenih Država, koga neki vide i kao pravog kreatora sporazuma, dejtonska istorija nosi lik Ričarda Holbruka.
Karijerni diplomata, član Demokratske partije, ambasador u Nemačkoj i Ujedinjenim nacijama, sopstveni zenit dosegao je u pregovorima sa balkanskim liderima. Obilazio ih je u njihovim prestonicama, upoznao senzibilitet i karaktere, a onda ih, kada je rat već dobrano ušao u fazu masovnih zločina, doveo u američku vojnu bazu.
Na pregovore u Ohaju, Milošević, Tuđman i Izetbegović došli su posle dva ključna događaja jugoslovenskih ratova: operacije Oluja, u kojoj je Hrvatska vratila pod kontrolu teritorije koje su držali pobunjeni Srbi, a iz te zemlje je otišlo više od 200 hiljada Srba, kao i genocida u Srebrenici.
Holbruk glavni ključar i kreator
„Ričard Holbruk bio je majstor na sceni, znao je tačno kako da izvede šou: zatvoreni ste na jednom mestu, ne možete da pričate sa spoljnim svetom, upućeni ste samo na pregovarače, a bukvalno sve koordiniraju posrednici. Deo taktike bila je i večera u muzeju vazduhoplovstva, gde je Slobodan Milošević sedeo ispod američkog projektila koji je korišćen za gađanje vojnih ciljeva u Bosni“, kaže Fran Leskovar.
On ističe da je boravak u zatvorenom okruženju bio jako važan za razvoj odnosa među pregovaračima, iako su se oni znali decenijama pre toga.
„Vojna baza nije Pariz, Njujork ili London, gde su vam na raspolaganju raznorazni luksuzi savremenog sveta, već ste upućeni jedni na druge“, što je Milošević opisivao kao boravak u manastiru.
U takvoj atmosferi, do izražaja je došla Holbrukova ličnost, za koju Aida Hozić, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Florida, kaže za BBC na srpskom da je „bila veća od života, kontroverzna, i kao takva, idealno partnerska za lidere na Balkanu“.
Balkanska kafanska atmosfera za stvaranje nove države
„Brzo je shvatio da oni ne funkcionišu po principu potpisa, već da mora da se pregovara preko rakije i viskija, a da je važnije šta može da im obeća i šta će oni obećati, nego šta će potpisati.“
U takvoj atmosferi, nastao je tekst sporazuma koji se, sa svih jedanaest članova i potpisima, može komotno smestiti na dve kucane A4 strane.
Ipak, njegova posebnost je u bar trideset puta dužim aneksima, dodacima sporazuma koji do danas presudno utiču na život u Bosni i Hercegovini.
„To je jedini mirovni sporazum čiji je sastavni deo jedan čitav ustav. Kaže Aida Hozić I dodaje da se Dejtonski sporazum izdvaja baš po detaljnosti i definisanju brojnih sitnica.
„Bilo je slučajeva kad su predlozi izmena ustava ili ustavnih amandmana bili u sporazumima, poput Angole, Burundija ili okončanja aparthejda u Južnoj Africi, ali ne i čitavog teksta ustava“, kaže Argiro Kartsonaki, viša istraživačica na Institutu za studije mira i bezbednosnih politika Univerziteta u Hamburgu, za BBC na srpskom.
Foto: Slobodan Milošević, Alija Izetbegović, Franju Tuđman, Voren Kristofer i Karl Bilt tokom potpisivanja sporazuma u Dejtonu
