Mundijalski narativ Belgije opasno počinje da liči na katastrofalni scenario iz Dohe od pre tri i po godine. Iako je žreb ovog leta na severnoameričkom kontinentu delovao znatno blagonaklonije prema „Crvenim đavolima“ nego u Kataru, status apsolutnog favorita grupe ostao je samo mrtvo slovo na papiru. Umesto rutinskog hoda kroz prvu fazu, izabranici selektora Garsije trenutno hodaju po klasičnom taktičkom minskom polju. Nakon bledog remija sa Egiptom na otvaranju turnira, usledio je novi napadački kolaps i remi bez golova protiv Irana. Sa samo dva osvojena boda, Belgijanci će vizu za nokaut fazu morati da traže u dramatičnom poslednjem kolu protiv Novog Zelanda, a sudeći prema prikazanoj geometriji igre, navijači sa pravom strepe od pridruživanja Turskoj, koja je za sada jedina evropska selekcija sa spakovanim koferima.
Glavni uzrok ove krize leži u katastrofalnoj konverziji napada. Statistika je u ovom slučaju nemilosrdna i prilično paradoksalna: tokom prvog poluvremena Belgija je kontrolisala posed lopte sa preko 80 procenata, razmenila čak četiri puta više uspešnih dodavanja od rivala i uputila 11 udaraca, ali je suštinski bila potpuno jalova u kreiranju stoprocentnih prilika. Šarl De Keterale je bio odsečen, a odluka Garsije da u startnih jedanaest uvrsti Romelua Lukakua pokazala se kao preveliki taktički rizik. Napadač Napolija, koji je zbog teških povreda u proteklih godinu dana odigrao svega šezdesetak takmičarskih minuta, nije imao svežinu da ponovi rolu sa klupe protiv Egipta kada je uspešno opteretio defanzivnu liniju. Kada se na to doda respiratorni problem Žeremija Dokua, zbog kojeg je otpao iz protokola, bilo je jasno da zamene poput Salemakersa i Raskina nemaju potreban profil za razbijanje gustog iranskog bloka.
Da stvar bude gora, Belgijanci vuku hronični mundijalski post koji sada iznosi oko 400 minuta bez gola iz igre (ako izuzmemo autogol Hanija protiv Egipta). Poslednji igrač Belgije koji je zatresao mrežu na Svetskom prvenstvu bio je Miči Batšuaji još u prvom kolu u Kataru protiv Kanade. Za proboj te psihološke barijere večeras je nedostajalo i sportske sreće, ali i snalažljivosti maksima De Kujpera koji je u 59. minutu sa četiri metra dozvolio Alirezi Beiranvandu da upiše intervenciju turnira. Iskusni golman Traktora potvrdio je tezu da je ovo prvenstvo u znaku čuvara mreže, pridruživši se bravurama Ruma, Biča i Vozinje. Kada je Natan Engoj u finišu zaradio direktno isključenje zbog rušenja Taremija nakon katastrofalnog povratnog pasa, Garsija je morao da žrtvuje Lukakua zarad uvođenja Artura Teatea, čime je svesno potpisao podelu bodova i prelazak u zonu apsolutne neizvesnosti.
M.M.
