Otvaranjem 25. Beogradskog ekonomskog foruma Srbija je još jednom pozicionirana kao ključna tačka regionalnih ekonomskih i političkih razgovora, uz poruku da će bruto domaći proizvod do 2027. godine premašiti 100 milijardi evra.
U Beogradu je danas svečano otvoren 25. Beogradski ekonomski forum, vodeća regionalna platforma za dijalog o javnim politikama, ekonomskom razvoju i geopolitičkim izazovima. Na otvaranju je istaknuto da se forum održava u trenutku velikih globalnih promena, posebno u oblasti znanja, inovacija i razmene informacija.
Predstavnica Delfi ekonomskog foruma Georgia Vlahu poručila je da je cilj okupljanja razmena ideja koje mogu pokrenuti novi talas rasta i prosperiteta Srbije i regiona. Prvi panel foruma bio je posvećen geopolitičkim promenama i budućnosti međunarodnih odnosa, temi koja snažno utiče na ekonomske tokove.
V.d. generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Srbije Dušan Kozarev istakao je da je Srbija u proteklih 13 godina ostvarila snažan ekonomski iskorak, povećavši BDP sa oko 33 milijarde evra u 2012. godini na više od 90 milijardi danas.
Prema njegovim rečima, do 2027. godine BDP Srbije premašiće 100 milijardi evra, čime će se za 15 godina praktično utrostručiti.
Kozarev je naglasio da je takav rezultat ostvaren u ambijentu balansirane spoljne politike. Kako je rekao, Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i regionalnoj saradnji, ali istovremeno neguje tradicionalna partnerstva i otvara nove horizonte saradnje u Aziji i Africi. Kao važan interes naveo je i jačanje regionalne saradnje kroz inicijative poput „malog Šengena“.
Na forumu je govorio i šef regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Damien Sorel, koji je poručio da su za privlačenje investicija ključni snažne institucije i vladavina prava.
On je istakao da Evropska unija ostaje najveći trgovinski partner regiona i da je proširenje strateško pitanje, uz ocenu da se ne postavlja pitanje da li će se desiti, već kada.
Sorel je naglasio značaj ulaganja u infrastrukturu, energetiku i digitalizaciju, ocenivši da mehanizam CBAM predstavlja priliku za ubrzanje zelene tranzicije. Kao prioritete EIB-a naveo je diversifikaciju energetskih izvora, razvoj saobraćajnih koridora, ulaganja u obrazovanje, inovacije i privatni sektor.
Beogradski ekonomski forum organizuje se uz podršku Saveta stranih investitora i Japanske poslovne alijanse u Srbiji, a okupio je brojne domaće i međunarodne zvaničnike, predstavnike privrede, nauke i kulture, potvrđujući ulogu Beograda kao važnog mesta za dijalog o budućnosti regiona.
