Cene zlata i srebra pale su danas na svetskim tržištima, pod pritiskom rasta prinosa na američke državne obveznice, jačanja dolara i viših cena sirove nafte, što je smanjilo tražnju za plemenitim metalima koji ne donose kamatu.
Prema tržišnim podacima koje prenosi CNBC, decembarski fjučersi zlata pojeftinili su 1,57 odsto, na 4.253,40 dolara za uncu, odnosno oko 3.644 evra. Cena srebra pala je 2,76 odsto, na 63,01 dolar za uncu, odnosno oko 54 evra.
Pad cena usledio je nakon što su zlato i srebro oslabili i prethodne nedelje. Decembarski fjučersi zlata tada su pali za 103,70 dolara, odnosno 2,34 odsto, na 4.321,20 dolara za uncu, dok je srebro pojeftinilo 3,5 odsto, na 64,80 dolara za uncu.
Na tržišta plemenitih metala dodatno utiče rast prinosa na američke državne obveznice. Prinos na tridesetogodišnje obveznice približio se nivoima koji su poslednji put zabeleženi 2004. godine, dok je porastao i prinos na desetogodišnje obveznice.
Viši prinosi povećavaju oportunitetni trošak držanja zlata i srebra, jer ti metali ne donose kamatu. Istovremeno, jači dolar poskupljuje kupovinu plemenitih metala za ulagače koji koriste druge valute.
Investitori sada očekuju nove američke ekonomske podatke, uključujući izveštaj o zaposlenosti, podatke o inflaciji i ličnoj potrošnji, kao i izjave zvaničnika američkih Federalnih rezervi. Ti podaci mogli bi da utiču na očekivanja tržišta u vezi sa daljim kretanjem kamatnih stopa.
Mogućnost novog povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi u oktobru dodatno pritiska cene plemenitih metala. Istovremeno, geopolitička neizvesnost, uključujući situaciju na Bliskom istoku i oko Ormuskog moreuza, može povećati tražnju za zlatom kao tradicionalnim sigurnim utočištem.
E.M.
