Čak 74,4 odsto građana Bosne i Hercegovine podržalo bi ulazak u Evropsku uniju na referendumu, pokazuje najnovije istraživanje Direkcije za evropske integracije (DEI). Iako podrška evropskom putu ostaje visoka i u porastu, rezultati ponovo ukazuju na značajne razlike između entiteta i različite percepcije koristi od integracija.
Prema redovnom godišnjem istraživanju Direkcije za evropske integracije (DEI), sprovedenom od 23. aprila do 13. maja na uzorku od 1.200 ispitanika metodom CATI, ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju podržalo bi 74,4 odsto građana.
Podrška evropskim integracijama nastavlja blagi rast u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležen niži nivo podrške, što ukazuje na dugoročni trend postepenog jačanja proevropskog raspoloženja u javnosti.
Rezultati, međutim, pokazuju i izražene regionalne razlike. U Federaciji BiH ulazak u EU podržava čak 86,1 odsto ispitanika, dok je podrška u Republici Srpskoj znatno niža i iznosi 54,1 odsto. U Brčko distriktu podrška dostiže 74,7 odsto.
Ovakve razlike, prema analitičarima, odražavaju ne samo političke stavove, već i različite ekonomske percepcije građana o tome šta bi članstvo u EU donelo u praksi — od pristupa fondovima, preko slobode kretanja, do potencijalnih promena na tržištu rada i regulatornog okvira.
Upravo ekonomski motivi često se navode kao ključni faktor podrške evropskim integracijama, posebno u kontekstu očekivanja većih investicija, modernizacije infrastrukture i jačanja institucionalnih standarda.
S druge strane, deo javnosti u Republici Srpskoj pokazuje veći stepen skepticizma, što se najčešće povezuje sa političkim pitanjima suvereniteta, odnosom prema centralnim institucijama i dinamikom odnosa sa Evropskom unijom.
U poređenju sa prethodnom godinom, broj građana koji bi glasali za ulazak u EU povećan je za 4,5 procentnih poena, dok je smanjen broj onih koji bi bili protiv integracija, što ukazuje na blago jačanje konsenzusa o evropskom putu zemlje.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da visoka podrška javnosti ne mora automatski da znači i brz politički napredak, s obzirom na to da proces evropskih integracija BiH i dalje zavisi od sprovođenja reformi, usklađivanja zakonodavstva i funkcionisanja institucija na državnom nivou.
Dodatni izazov predstavlja i potreba za usklađivanjem ekonomskih politika sa standardima EU, što uključuje jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog ambijenta i borbu protiv sive ekonomije — oblasti koje su često isticane kao ključne za privlačenje stranih investicija.
U tom kontekstu, rezultati istraživanja se tumače kao potvrda da evropske integracije i dalje imaju snažnu podršku građana, ali i kao signal donosiocima odluka da je potrebno ubrzati reformske procese kako bi se ta podrška pretočila u konkretan politički napredak.
M. T.
Foto: Tanjug/shutterstock.com/Ajdin Kamber, ilustracija
