Nekadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker prvi put posle 32 godine pošto je pokušao da spreči građanski rat u tadašnjoj Jugoslaviji govori za srpsku javnost, u ekskluzivnom intervjuu koji je dao za Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE). Povod za ovaj razgovor je upravo objavljena knjiga Dajane Negroponte “Majstor pregovarač – uloga Džemsa Bejkera na kraju Hladnog rata”, koju su objavili Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) i Klub PLUS.
Na prvo pominjanje nekima danas njegovo ime ne znači mnogo, ali za upućene, on je možda najvažnijii državni sekretar kojeg je imala Amerika. Pod njegovim spoljnopolitičkim vođstvom okončan je Hladni rat i počela je epoha za koju se verovalo da će doneti mir i prosperotet celog planeti. O tome zašto se to nije dogodilo, da li sada prisustvujemo kraju “posthladnoratovske epohe”, kakvi su dogovori pravljeni o širenju NATO, razgovarali smo s Bejkerom u njegovom domu u Hjustonu.
Jedna od istaknutih Bejkerovih hladnoratovskih misija bio je pokušaj 1991. da nagovori tadašnje lidere jugoslovenskih republika da odustanu od cepanja zemlje i da ne uvedu zemlju u rat, ali u toj misiji nije uspeo. Džejms Bejker se u razgovoru interesovao za stanje u Srbiji danas i njene perspektive, gde bi rado video i prostor za aktivnosti svog instituta.
IPESE: Predsednik Buš je tada pomenuo stvaranje novog svetskog poretka. Šta je mislio pod tim terminom?
Bejker: Ja ne mogu da odgovorim na to pitanje, pošto to nije moja fraza, a on više nije tu kako bi mogao da odgovori na to pitanje. Ali mislim da je to bila pre svega nada i očekivanje da, sada kad je Hladni rat, koji je trajao 40 dugih godina, rešen miroljubivo, postoji mogućnost novih odnosa, korisnih odnosa, između bivših neprijatelja. To je mislio.
IPESE: Nedavno je državni sekretar Blinken rekao da smo sada suočeni sa krajem tog posthladnoratovskog svetskog poretka. Da li je to istina?
Bejker: Pa, to je pozicija trenutne američke administracije. Pretpostavljam da je istina, nemam razloga da sumnjam u to. Bilo bi dobro da to nije istina. Nemam dokaze da je to istina.
IPESE: Gospodin Kisindžer je pre nekoliko nedelja, govoreći za nemačku televiziju, rekao da su događaji na Bliskom istoku sada najveća pretnja za svetski poredak?
Bejker: Ti događaji su ogromna pretnja. Velika pretnja za svetski poredak. Ali je velika pretnja i ruska okupacija, ruska invazija na Ukrajinu. To je velika pretnja svetskom poretku. Postoji mnogo pretnji svetskom poretku. Tu je i agresivan stav Kine u Južnom kineskom moru. Sve ovo su veliki problemi koji stoje pred američkim političarima.
IPESE: Šta SAD, suočene sa svim tim pretnjama, kao što su Rusija, situacija na Bliskom istoku, sa Tajvanom, Kinom, mogu da učine, i postoji li način da se očuva svetski poredak?
Bejker: Samo bih vas podsetio da su mnogi ljudi u prošlosti potcenjivali sposobnost i posvećenost SAD slobodi i demokratiji, i to su radili na svoju štetu. Ja verujem, možda sam subjektivan, pošto sam bivši ministar finansija i državni sekretar, ali verujem, da – mislim da Amerika to može da uradi, i da će uraditi, ako je potrebno.
IPESE: Želim samo da vas podsetim na vaš put u Beograd 1991. godine. Kako se to desilo i kakva su vam sećanja na taj put.
Bejker: Moje sećanje je ovakvo: Amerika je upravo bila završila pregovore o miroljubivom kraju Hladnog rata. Imali smo ujedinjenu Nemačku, a to niko nije očekivao da će se dogoditi, ujedinjenu u miru i slobodi, i kao člana NATO, i sredili smo stvari sa ničim izazvanom agresijom Sadama Huseina na Kuvajt. Tako da, Sjedinjene Države su imale mnogo toga na umu u to vreme, a Evropljanima je bilo potrebno liderstvo, bio im je potreban lider u rešavanju problema na teritoriji bivše Jugoslavije. SAD su drage volje obezbedile Evropi liderstvo koje su tražili, oni su to prihvatili, ali nikad nisu bili potpuno ujedinjeni oko toga. Svi su se povukli sa svojih prvobitnih pozicija. Nemačka je podržavala Hrvatsku, Britanci i Francuzi su podržavali Srbiju…
IPESE: Predsednik Buš je rekao nekoliko puta da SAD neće podržati secesiju, i da SAD ne žele unilateralne poteze…
Bejker: On ne samo da je rekao to, nego su sve ove države potpisale Helsinške sporazume, u kojima piše “granice ne mogu da se menjaju, osim kroz pregovore”. To je bio sporazum koje su sve strane potpisale.
IPESE: Poslali ste vašeg zamenika Lorensa Iglbergera u Beograd. On je bio deo takozvane “jugoslovenske mafije”, kako je Dajan Negroponte napisala u knjizi. Šta je bila ta “jugoslovenska mafija” u Stejt departmentu?
Bejker: Nisam siguran šta je Negroponte mislila pod tim nazivom, ali Lorens je bio ambasador u Jugoslaviji, mislim, i bio je veoma dobro poznat Miloševiću i Srbima, a Srbija je bila najbitnija od svih republika bivše SFRJ. Srbija je bila najveća, Milošević je imao lidersku ulogu, pa je naša ideja bila da bi bilo dobro da imamo nekog ko je poznavao Miloševića na čelu onoga što ćemo raditi u bivšoj Jugoslaviji.
IPESE: Takođe, Brent Skoukroft je bio ataše sa ambasadorom Džordžom Kenanom, u Beogradu.
Bejker: Da, to sam zaboravio, to je tačno…
IPESE: Svi se sećamo vaše zelene kravate koju ste nosili tokom posete… Da li je još imate?
Bejker: O, da, naravno, još uvek je nosim. Zovem je “kravata slobode”
IPESE: Moj zaključak je da ste uspeli veoma pažljivo da održite odnose sa Rusima, Sovjetima, u to vreme. I da je ta vrsta odnosa na kraju okončala Hladni rat. Kakvo je vaše razmišljanje bilo tada, u vezi pažljivog održavanja tako osetljivih odnosa i stava prema Moskvi i Rusima.
Bejker: To je mnogo nalik ovome što se dešava danas. Mi naoružavamo Ukrajinu, i to radimo veoma pažljivo i sa dobrom procenom. Mi smo to radili na način da ne dospemo u situaciju da moramo da uđemo u rat sa Sovjetskim Savezom. Isti principi koji važe danas važili su i onda. Želeli smo da održimo ono što je u to vreme bio prilično dobar odnos sa SSSR. Nismo želeli da vodimo rat. Imali smo dosta ratova u prethodnom periodu, i nije nam bio potreban još jedan.
IPESE: Šta je govoreno o proširenju NATO u to vreme?
Bejker: Oh, mnogo toga. Pregovarali smo, bio je to predmet dugih pregovora. Ne mogu vam reći šta smo pričali, ali to je bilo svakodnevno.
IPESE: Ali rečeno je da se NATO neće proširivati na istok?
Bejker: To nije istina, rekao je Gorbačov i dodao da su Rusi dobili sve što im je obećano u tim pregovorima. Ševardnadze je takođe to rekao. To je narativ koji je proistekao iz priče koju je napisao jedan istraživač. Ali to nije istina. I danas većina ljudi shvata da to nije istina.
IPESE: Danas imamo jednu militarističku, agresivnu Rusiju. Ali Putinova Rusija, u početku, od 2000-te, tokom rata SAD protiv terorizma, i do 2007. godine bila je veoma kooperativna?
Bejker: Da, bila je. I zato ja kažem da ne treba da ima nedoumica o tome šta smo uradili okončavajući Hladni rat. Skoro 15 godina postojali su dobri odnosi između Sjedinjenih Država i Rusije, kao države naslednice bivšeg Sovjetskog saveza. To je funkcionisalo. A onda je Putin ušao u političke probleme na unutrašnjem planu, i bio mu je potreban žrtveni jarac, i to je pronašao u Zapadu, u SAD i NATO. To se desilo. I sada on šalje svoje tenkove na teritoriju miroljubivog suseda, Ukrajine, i to nije u redu. To ne bi smelo da se događa između zemalja. Zato SAD šalje mnogo novca da naoruža Ukrajinu.
IPESE: Šta mislite, kako taj rat mora da se završi?
Bejker: To je pitanje od 94.000 dolara. Da znam to, bio bih genije. Ne znam kako će da se završi, ali odlučnost ukrajinskog naroda je velika, oni rade dobar posao štiteći svoju zemlju, a mi radimo dobar posao pomažući im.
