Rudarska proizvodnja i zaštita životne sredine u Boru sve se više posmatraju kroz pitanje koliko savremena tehnologija može da smanji ekološko opterećenje industrije. Iz kompanije Srbija Ziđin Koper poručuju da veći obim proizvodnje ne mora nužno da znači i veće zagađenje, ukoliko se istovremeno unapređuju oprema i proizvodni procesi.
Ivana Jenić Komljenović, zamenica direktora za zaštitu životne sredine u kompaniji, izjavila je za Tanjug da su ulaganja u ekološku restauraciju i zaštitu životne sredine do jula ove godine iznosila 317 miliona dolara.
Prema njenim rečima, modernizacija tehnologije bila je prioritet zbog dugogodišnjeg uticaja rudarskih i metalurških aktivnosti na područje Bora. Kao važan korak izdvojila je puštanje u rad nove topionice 2023. godine, nakon čega je, prema navodima kompanije, kvalitet vazduha u gradu značajno poboljšan.
Tatjana Trujić sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor navela je da su promena načina topljenja koncentrata i modernizacija sistema za prečišćavanje otpadnih gasova doprineli smanjenju problema sa zagađenjem. Ona je istakla da je prelazak sa plamene peći na fleš topljenje bio važan deo tehnoloških promena.
Pored ekoloških ulaganja, rudarski sektor ima značajnu ulogu na tržištu rada istočne Srbije. Vladimir Stanković iz kompanije Srbija Ziđin Koper naveo je da Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning zajedno zapošljavaju više od 7.200 ljudi.
U proizvodnji se, kako je rekao, koriste i nova tehnološka rešenja: rudu prevoze električni kamioni, a pakovanje katodnog bakra obavlja se uz pomoć robota. Takva rešenja predstavljaju deo modernizacije procesa, dok se njihov ukupni ekonomski i ekološki učinak procenjuje kroz efikasnost proizvodnje i rezultate zaštite životne sredine.
Stručnjaci istovremeno upozoravaju da rudarstvo ne može u potpunosti da izbegne nastanak otpada. Zoran Stevanović sa Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor ukazao je na važnost pravilnog odlaganja otpadnog materijala, kvalitetnog projektovanja i nadzora nad radovima.
Za Bor, gde su rudarske i metalurške aktivnosti decenijama oblikovale privredu, ključno pitanje ostaje kako uskladiti proizvodnju i radna mesta sa dugoročnom zaštitom životne sredine.
M. T.
