BRISEL – Evropska unija se nalazi na prekretnici i mora hitno da izmeni pravila proširenja kako bi omogućila prijem novih članica, poručila je danas evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Govoreći na skupu „Konkurentna Evropa“, Kos je otkrila da je Evropska komisija državama članicama već ponudila tri scenarija, ali da bez njihovog konsenzusa čitav proces ostaje blokiran u administrativnom lavirintu.
Opcije koje su na stolu kreću se od zadržavanja postojećeg, sporog sistema, preko njegove delimične reforme, pa sve do radikalnog modela „obrnutog proširenja“. Ovaj treći model, koji snažno gura tim Ursule fon der Lajen, omogućio bi zemljama kandidatima pristup jedinstvenom tržištu i fondovima EU pre nego što završe sve ključne reforme. Ipak, Kos priznaje da većina država članica ovaj predlog odbacuje kao previše rizičan, dok istovremeno raste svest da je zadržavanje „statusa kvo“ neodrživo.
Poseban osvrt komesarka je dala na ambicije Kijeva, ocenivši da je cilj Ukrajine da postane članica do 1. januara 2027. godine praktično „nemoguć“. Sa druge strane, Island je izdvojen kao „poseban slučaj“ koji bi mogao ekspresno da završi pregovore ukoliko se građani na referendumu odluče za povratak u proces. Island je, prema njenim rečima, već duboko integrisan kroz Šengen i Evropski ekonomski prostor, što ga stavlja u povlašćenu poziciju u odnosu na ostale kandidate.
Trenutna rasprava u Briselu fokusirana je na pronalaženje srednjeg rešenja kroz model „postepene integracije“. To bi značilo da kandidati, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, dobijaju određene beneficije članstva korak po korak, srazmerno sprovedenim reformama. Cilj je da se izbegne situacija u kojoj se na punopravno članstvo čeka decenijama, što u mnogim zemljama kandidatima već decenijama izaziva evroskepticizam i pad poverenja u proces.
Pitanje proširenja je tako postalo prvorazredno geopolitičko pitanje, gde se briselska birokratija sudari sa realnošću na terenu. Dok se traži model koji bi Ukrajini i ostalima omogućio brži pristup investicionim fondovima, države članice i dalje drže kočnicu, strahujući od gubitka sopstvenog uticaja unutar Unije. Ishod ove rasprave direktno će odrediti sudbinu evropskih integracija za narednu deceniju.
M. D.
