BEOGRAD – Predsednica Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić žestoko je odgovorila osvedočenom ustaši, antisrbinu i blokaderskom ideologu Toninu Piculi, ali i čitavoj Evropskoj uniji (EU).
Brnabić se oglasila na svom zvaničnom nalogu na Iksu nedugo nakon najnovijeg u nizu Piculinih napada na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.
– Srbija ne traži poseban tretman. Traži samo jednak tretman. Snaga reakcije Evropske unije na nedavna dešavanja u Srbiji nameće očigledno pitanje: da li se isti standardi dosledno primenjuju na sve u regionu? Vredi podsetiti na nekoliko primera iz prošlosti… – istakla je Ana Brnabić na Iksu, pa taksativno pobrojala na koje je sve skandalozne događaje u drugim zemljama Unija ostala apsolutno nema.
– 17. oktobar 2025, Tirana, Albanija: Hiljade ljudi okupile su se u znak podrške Hašimu Tačiju i trojici drugih bivših lidera OVK, kojima se sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Predsednik Bajram Begaj, premijer Edi Rama i visoki vladini zvaničnici javno su podržali skup, dok su vlasti privremeno ukinule naplatu putarine kako bi olakšale dolazak učesnika. Nije zabeležena zvanična reakcija institucija EU, niti su usledile bilo kakve mere prema Albaniji.
– 5. jul 2025, Zagreb, Hrvatska: Oko pola miliona ljudi prisustvovalo je koncertu Marka Perkovića Tompsona, na kojem je uzvikivan ustaški pozdrav „Za dom spremni“ i na kojem su isticani simboli povezani sa ustaškim pokretom. Koncertu su prisustvovali predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković i ministri u Vladi, dok je premijer Andrej Plenković posetio probu pred koncert i kasnije pohvalio ovaj događaj. Evropska komisija ograničila se na opštu osudu fašizma i uputila na nadležnost nacionalnih organa. Nikakve mere prema Hrvatskoj nisu usledile.
– 2021–2022, Hrvatska: Hrvatske vlasti su u više navrata odbile ili onemogućile pokušaje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da poseti Spomen-područje Jasenovac i oda počast žrtvama. Nije zabeležena zvanična reakcija institucija EU, niti su usledile bilo kakve mere prema Hrvatskoj.
– 30. novembar 2017, Hrvatska: Hrvatski sabor održao je minut ćutanja povodom smrti Slobodana Praljka, čije je osuđujuće presude i kaznu od 20 godina zatvora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti Žalbeno veće MKSJ potvrdilo prethodnog dana. Predsednik Sabora Gordan Jandroković izjavio je da poslanički klubovi smatraju pravosnažnu presudu „nepravednom i neprihvatljivom“. Nije zabeležena zvanična reakcija institucija EU, niti su usledile bilo kakve mere prema Hrvatskoj.
– 11. jul 2015, Srebrenica, Bosna i Hercegovina: Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade Srbije, napadnut je tokom prisustva komemoraciji u Srebrenici, na koju je došao kako bi odao počast žrtvama i uputio poruku pomirenja. Iako je EU osudila napad i pozvala na sprovođenje sveobuhvatne istrage, više od 11 godina kasnije niko nije optužen, procesuiran niti pozvan na odgovornost, a nije zabeleženo ni kontinuirano institucionalno angažovanje EU kako bi se obezbedilo utvrđivanje odgovornosti.
– 19. april 2010, Sarajevo, Bosna i Hercegovina: Rasim Delić, bivši komandant Glavnog štaba Armije Republike Bosne i Hercegovine, bio je osuđen pred MKSJ zbog propusta da spreči ili kazni surovo postupanje pripadnika odreda „El Mudžahid“ prema zarobljenim srpskim vojnicima. Organizovana mu je zvanična komemoracija i sahranjen je uz najviše vojne počasti, uz prisustvo visokih državnih, parlamentarnih i vojnih predstavnika. Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić i ministar odbrane Selmo Cikotić održali su govore u njegovu čast. Nije zabeležena zvanična reakcija institucija EU, niti su usledile bilo kakve mere.
– 24. jul 2008, Zagreb, Hrvatska: Dinko Šakić, bivši komandant koncentracionog logora Jasenovac, osuđen na 20 godina zatvora za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kremiran je u punoj ustaškoj uniformi. Katolički sveštenik Vjekoslav Lasić javno je veličao Šakića i ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku. Hrvatska je u tom trenutku vodila pristupne pregovore sa EU, ali nije zabeležena zvanična reakcija institucija EU, niti bilo kakva mera koja bi uticala na njen pristupni proces.
Ana Brnabić na kraju je poručila:
„Nijedan od ovih slučajeva nije izazvao reakciju razmera kakvoj danas svedočimo prema Srbiji. Ako je pomirenje naš zajednički cilj, selektivne osude i nesrazmerne političke posledice ne mogu nas tom cilju približiti“.
