BEOGRAD – U emisiji „Takovska 10“ na RTS učestvuju predstavnici četiri izborne liste: Ana Brnabić, „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, Aleksandar Baucal, „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, Dunja Simonović Bratić, „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“, Marinika Tepić, „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“.
Gospođo Brnabić, kada je nastala Srpska napredna stranka, jedna od, ja mislim, prvih odluka bila je da se podrži SSP, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Vi tada niste bili u politici, ali da li je vaša stranka, koju večeras predstavljate, i dalje na tom evropskom putu ili nije, kako kaže gospođa Tepić?
— Znate šta, ja mislim da je od svih debata koje smo imali u ovoj predizbornoj kampanji ova debata na ovu temu svakako, čini mi se, najjednostavnija. Tu su stvari crno-bele i to će ljudi, ja mislim, u potpunosti lako da razumeju.
Posebno zato što ovde imate četiri liste, ljude koji predstavljaju četiri liste, i sve četiri liste su deklarativno za evropski put, odnosno za Srbiju u Evropskoj uniji.
Mi smo naš evropski put praktično krenuli 2014. godine, dakle kada je okosnica Vlade bila Srpska napredna stranka. Tada su krenuli pregovori i, gle čuda, do 2021. godine smo uradili toliko da je Srbija 2021. godine, da podsetim, bila uz Crnu Goru frontrunner, dakle jedna od najnaprednijih država na putu, viđena kao sledeća članica Evropske unije.
Dakle, do tada smo, rekli biste, mogli da sprovodimo reforme. Sprovodili reforme, radili sve kako treba, išli brzo, dobijali pohvale.
Šta se promenilo od 2021. godine? Samo jedna stvar. Ta stvar je rat u Ukrajini. Dakle, samo se to promenilo.
Mi smo u decembru 2021. trebalo da otvorimo i Klaster 3. Od tada Klaster 3 nije otvoren. Mi smo nastavili sa reformama, ali postoji jedno otvoreno pitanje, a to je: sankcije Ruskoj Federaciji — da ili ne.
Da, Evropska unija se promenila.
I s obzirom na to da smo svi mi ovde kao za Evropsku uniju, jedno otvoreno pitanje koje treba večeras da debatujemo — i drago mi je da sam konačno od gospodina Baucala, kao kandidata Studentske liste, čula da su spremni konačno da pričaju o nekom planu i programu i ideologiji koju kriju kao zmija noge da bi prevarili sve građane Republike Srbije.
— Hajde da biramo svi reči.
— Apsolutno je tako. Nikada do sada nismo čuli ni plan, ni program, ni ideologiju. Čućemo večeras. Drago mi je zbog gledalaca. Tome služi debata.
Ali su jedna pitanja, u stvari, otvorena, pošto smo svi za članstvo u Evropskoj uniji i slažemo se da je to dobro za Srbiju.
Nezavisnost lažne države Kosovo — da ili ne?
Da li će uvesti sankcije Rusiji — da ili ne?
Kakav je odnos prema Srebrenici, da li je tamo bio genocid — da ili ne?
Kakav je odnos prema susedima, pre svega tu mislimo na Republiku Hrvatsku, koja danas zadaje najveće probleme, čak i Crnoj Gori koja zaista sluša sve što im se kaže i radi sve što se servira?
I, na kraju krajeva, peta tačka je: kakav je odnos prema Narodnoj Republici Kini?
To je ono o čemu treba da pričamo.
Zato što se danas Evropska unija promenila i Evropska unija više nije zajednica država kojoj pristupate ili napredujete u tom pristupanju zasnovano na zaslugama i na reformama.
Ne. To su sve geopolitička pitanja.
Dakle, u geopolitičkim pitanjima je, u stvari, osnovna razlika između naših…
Potpuno dijametralno. Sad ćemo videti naše razlike, da ih čuju naši gledaoci.
Gospođo Tepić, videla sam da ste hteli da reagujete. Samo jedna rečenica, molim vas, da bismo mogli da…
— Prvo, nije tačno da Srbija stagnira od rata u Ukrajini, zato što godinu dana ranije, od 2021. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje i od tada stagnira.
— Ali to nije tačno, Marinika. Vi se bavite evropskim integracijama, to nije tačno.
— Ja vama nisam…
— Vi ste jedna rečenica. Vi ste rekli da je zbog toga.
— Niti je samo pitanje sankcija Putinu ključno pitanje zašto se… Inače, naša lista „Evropska Srbija“ zalaže se da treba, naravno, usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, jer, znate, to nije pitanje da li neko više ili manje…
— Da budemo pošteni, da čujemo sad ovo.
Tepić je rekla… Ja sam bila tada predsednik Vlade Republike Srbije. Poslednji klaster, Klaster 4, otvoren je u decembru 2021. godine. Tada je bio spreman za otvaranje i Klaster 3, ekonomija i konkurentnost, tada već predložen za otvaranje.
Rekli su: otvorićemo ga u junu ili julu 2022. U februaru 2022. je počeo rat. Nakon toga sve je bilo sankcije Rusiji — da ili ne.
Dakle, decembar 2021. otvorili smo poslednji klaster.
Gospodine Baucal, da li vi mislite da je Evropska unija drugačija otkako je počeo rat u Ukrajini? Na koji način je taj sukob ipak na evropskom tlu uticao i na samo funkcionisanje ove organizacije? Kako vi to vidite?
— Mislim da je sada gospođa Brnabić ponudila jednu hipotezu zašto je naš proces integracije usporen, a to je da prebacimo svoju odgovornost na Evropsku uniju i onda, naravno, povezujemo to sa nekim promenama koje su se desile. To je jedna moguća hipoteza i sasvim sigurno da su se neke stvari i menjale u Evropskoj uniji…
— Za vas je isto pitanje o ratu u Ukrajini, ali vidim da vi želite da reagujete. Hoćete u jednoj rečenici ili da može i gospođa Simonović Bratić da…
— Kako god vi kažete. Toliko imam da kažem na ovo što je gospodin Baucal rekao i hvala mu na svemu što je rekao. Sve što je govorio potvrdilo je sve ono što smo mi govorili.
— Možete li onda ukratko samo da odgovorite? Evo, gospodin Baucal je naveo da iz razgovora sa građanima zaključuje da građani osećaju da država nije naklonjena…
— Nije to stvar naklonjenosti. Država je u obavezi da radi za građane, zato postoji.
— Radi li država za građane, gospođo Brnabić?
— Apsolutno. Država radi za građane. To se vidi i po rastu plata, i po rastu penzija, i po izgradnji auto-puteva, brzih saobraćajnica, naučno-tehnoloških parkova.
— A šta imate da kažete građanima? Da li je radila za građane kada je napravila železničku stanicu u Novom Sadu?
— Ta nekrofilska politika koju vi baštinite prilično je odvratna, zato što se tragedije dešavaju i u državama članicama Evropske unije. Ono što, s druge strane, nemate u državama članicama EU jesu političke stranke i pokreti koji to iskorišćavaju kao svoj plan i program da dođu na vlast.
S obzirom na to da se borite za vladavinu prava, ono što se nikada ne dešava u državama članicama EU jeste da se blokiraju škole i fakulteti.
Ako želite vladavinu prava i evropske vrednosti, evo pogledajte sada kako reaguje francuska država na blokade škola i fakulteta, kako reaguje belgijska država na blokade škola i fakulteta i kako je reagovala naša država.
Naša država je reagovala maksimalno uzdržano, pokušavala da uspostavi dijalog, dozvolila da se i škole, osnovne škole, neke srednje škole i fakulteti blokiraju preko godinu dana, pokušavajući da razume koji su zahtevi, a u stvari dokazujući da je sve od početka bila samo politika.
Dakle, ne želite vi vladavinu prava. Vi radite šta god vam padne na pamet, da za vas ne postoje Ustav i zakoni, ali da za sve ostale ljude postoje Ustav i zakoni.
Kada bi ovo bila vladavina prava kao u Evropskoj uniji, nijedan jedini dan blokada ne bi bio moguć. A da ste ustavobranitelji, poštovali biste Ustav — takođe nijedan jedini dan blokada ne bi bio moguć.
