BEOGRAD – Na univerzitetima širom Srbije uveliko je u toku polaganje prijemnih ispita za buduće akademce, a ministar prosvete Dejan Vuk Stanković detaljno je obrazložio na koji način država raspoređuje rekordan budžet namenjen visokom obrazovanju. Stanković je istakao da resorno ministarstvo iz državne kase pokriva sve ključne segmente – od zarada nastavnog i nenastavnog osoblja, preko tekućeg održavanja zgrada, pa sve do nabavke opreme i naučnoistraživačkog rada, potcrtavajući da najveća finansijska izdvajanja logično odlaze na fakultete koji kombinuju teorijsku i zahtevnu praktičnu nastavu.
Dok hiljade svršenih srednjoškolaca polaže testove znanja u nadi da će obezbediti indeks, država povlači ozbiljne finansijske poteze kako bi modernizovala visokoškolske ustanove. Sa povećanjem budžeta od čak 13 odsto, fokus je stavljen na podizanje kvaliteta nastave i bolji studentski standard.
„Mi u potpunosti finansiramo zarade zaposlenih na univerzitetima, počevši od onih koji direktno učestvuju u nastavnom procesu – dakle profesora, docenata i saradnika, pa sve do upravljačkog, tehničkog i administrativnog kadra. Istovremeno, država obezbeđuje sredstva za tekuće održavanje samih zgrada fakulteta, nabavku najrazličitijih tipova opreme, od sofisticirane laboratorijske opreme do konstantnog povećanja bibliotečkog fonda. Takođe, iz istih izvora se finansiraju i sve naučne aktivnosti na univerzitetu“, objasnio je ministar Stanković u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Gde odlazi najviše novca: Laboratorije i praksa skuplje od knjiga
Govoreći o realnim troškovima studiranja i funkcionisanja visokoškolskih ustanova, ministar je napravio jasnu distinkciju i naveo da su ekonomski najzahtevniji oni fakulteti koji zahtevaju rad u laboratorijama i terensku praksu.
„Sasvim je prirodno da su najskuplji oni fakulteti koji, pored teorijskih predavanja u amfiteatrima, organizuju i obimnu praktičnu nastavu. Tamo gde morate da opremite moderne laboratorije i obezbedite materijale za praksu, troškovi su svakako znatno viši u poređenju sa ustanovama gde se ulaže pre svega u klasične bibliotečke fondove, učešće na naučnim konferencijama ili studijska putovanja“, precizirao je ministar.
Konkurs u brojkama: Slobodna mesta i situacija na univerzitetima
Nakon završene prijave kandidata, statistika pokazuje da je ove godine samo na Univerzitetu u Beogradu, kroz 375 studijskih programa, dostupno više od 26.000 mesta, dok je Univerzitet u Kragujevcu raspisao konkurs za više od 23.000 mesta. Ipak, prema dosadašnjem preseku i interesovanju mladih, 15 fakulteta u zemlji je ostalo nepopunjeno, a pojedini među njima i dalje nude slobodna mesta na budžetu za predstojeći drugi upisni rok.
Država pokriva 95.000 budžetlija, za smeštaj daju 194.000 dinara po studentu
Finansijska konstrukcija srpskog obrazovanja ove godine izgleda impresivno. Budžet Ministarstva prosvete uvećan je za 13 odsto i iznosi fantastičnih 425,4 milijarde dinara, od čega je isključivo za visoko obrazovanje opredeljeno više od 95 milijardi dinara. Iz ovog novca finansira se kompletno školovanje svih studenata koji su stekli pravo da studiraju o trošku države.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji trenutno studira oko 250.000 akademaca, od kojih je približno 95.000 osigurano na državnom budžetu. Pored same nastave, država snažno subvencioniše i smeštaj i ishranu u studentskim domovima širom zemlje – za šta se iz budžeta u proseku izdvaja oko 194.000 dinara po studentu na godišnjem nivou, čime se direktno rasterećuju budžeti njihovih porodica.
M. D.
