BEOGRAD – Otvaranje fabrike humanoidnih robota kineske kompanije Minth u Šapcu za Srbiju nije samo još jedna strana investicija i nova proizvodna hala, već pokušaj da se domaća privreda uključi u industriju koja bi u narednim godinama mogla da preraste u jedno od najvećih tehnoloških tržišta.
Tako je značaj investicije ocenio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, ukazujući da bi šira primena robota mogla da poveća produktivnost srpskih kompanija, dok bi domaći inženjeri i dobavljači mogli da učestvuju ne samo u proizvodnji već i u razvoju tehnologije.
Prema njegovoj oceni, potencijalno povećanje konkurentnosti kompanija kroz primenu robotike moglo bi da bude između 35 i 70 odsto. Upravo taj efekat, a ne samo broj zaposlenih u novoj fabrici, predstavlja najvažniji ekonomski argument za Srbiju.
Šta Srbija dobija?
Prva neposredna korist je nova proizvodnja i više od 200 potencijalnih radnih mesta, ali je dugoročna korist znatno šira.
Ako se deo razvoja, obuke i prilagođavanja robota bude odvijao u Srbiji, domaće kompanije mogu da se uključe u lanac vrednosti jedne potpuno nove industrije. To bi značilo više poslova za inženjere, IT stručnjake, proizvođače komponenti i softverske kompanije.
Čadež posebno ukazuje na mogućnost povezivanja robotike sa domaćim znanjem iz gejminga, 3D tehnologija i veštačke inteligencije.
Kao primer navodi kompaniju Take One, koja razvija tehnologije za snimanje pokreta u trodimenzionalnom prostoru. Takvo znanje može da bude primenjeno u razvoju sistema kojima se roboti uče različitim radnjama.
Za Srbiju je zato najveći potencijal u tome da fabrika ne ostane izolovani proizvodni pogon, već da oko nje nastane mreža domaćih dobavljača, razvojnih kompanija i stručnjaka.
Šta dobija Minth?
Za kinesku kompaniju korist je takođe višeslojna.
Minth dobija proizvodni kapacitet u Srbiji i mogućnost da novu tehnologiju razvija u evropskom poslovnom okruženju. Istovremeno, oslanja se na iskustvo koje je kompanija već stekla poslovanjem u Srbiji, domaću inženjersku bazu i postojeću mrežu dobavljača.
Srbija za kineskog investitora predstavlja i potencijalnu proizvodnu tačku za šire evropsko tržište, dok je za kompaniju dodatna vrednost mogućnost da se pozicionira u industriji koja se tek razvija.
Čadež zato ovu investiciju poredi sa fazom u kojoj su se nalazili mobilni telefoni pre gotovo dve decenije ili električni automobili pre desetak godina.
Najveća promena: radna snaga više nije jedini argument
Za srpsku privredu posebno je važna činjenica da robotika može da odgovori na problem nedostatka radnika.
„Roboti ne zamenjuju radnu snagu koju ima, nego zamenjuju radnu snagu koje nema“, rekao je Čadež.
Humanoidni roboti imaju dodatnu prednost jer su projektovani da rade u okruženju koje je već prilagođeno ljudima. To znači da kompanije ne bi morale iz temelja da menjaju postojeće proizvodne hale i sisteme.
Ako se takva tehnologija bude širila u domaćim fabrikama, ekonomski efekat neće biti ograničen na proizvođača robota. Veća proizvodnja po zaposlenom znači veću produktivnost, potencijalno veću konkurentnost izvoznika i veću dodatu vrednost domaće privrede.
Ko će zaraditi više?
U kratkom roku najveći direktni prihod od prodaje robota pripadaće proizvođaču. Srbija prihoduje kroz poreze, zarade zaposlenih, domaće dobavljače i šire efekte investicije.
Međutim, mnogo važnije pitanje za domaću ekonomiju jeste da li će deo razvoja tehnologije, softvera, servisa i proizvodnje komponenti ostati u Srbiji.
Ako domaće kompanije ostanu samo dobavljači osnovnih usluga, efekat će biti ograničen. Ako postanu deo razvoja tehnologije i njene primene, vrednost investicije za Srbiju biće znatno veća.
Upravo zato Čadež naglašava da značaj fabrike nije samo u tome koliko će robota biti proizvedeno, već koliko će znanja i novih poslovnih modela ostati u domaćoj ekonomiji.
Industrija koja tek nastaje
Čadež navodi da je u prvoj polovini 2026. godine u svetu isporučeno između 19.000 i 22.000 humanoidnih robota, dok Morgan Stanley procenjuje da bi tržište humanoidne robotike do 2040. godine moglo da dostigne vrednost od oko pet biliona dolara.
Ako se takve projekcije ostvare, odluka Srbije da u ranoj fazi uđe u ovaj sektor mogla bi da predstavlja pokušaj promene strukture domaće privrede – od proizvodnje zasnovane na jeftinijem radu ka proizvodnji sa većom tehnološkom i dodatom vrednošću.
Za Minth je Šabac prilika da se pozicionira u novoj industriji. Za Srbiju je, međutim, mnogo važnije pitanje da li će iz te investicije izgraditi sopstvenu bazu znanja.
U tome će se, više nego u samom broju proizvedenih robota, meriti njen dugoročni ekonomski efekat.
M. T.
