U poslednjih mesec dana ponovo se vrti ista, tiha tema: ljudi traže nežan način da uspore uveče, bez teških rešenja i bez velikih obećanja. Biljni čajevi – kamilica, matičnjak, valerijana, lavanda – vraćaju se u modu jer nude ono što nam najviše fali pred spavanje: ritual. Topla šolja, miris, deset minuta bez ekrana. Stručnjaci i klinički saveti najčešće naglašavaju da efekat postoji, ali je obično blag i dosta zavisi od navike i konteksta, a ne od “magije” u šolji.
Kad se pogleda literatura, slika je realna: dokazi za kamilicu često idu u smeru da može da pomogne subjektivnom osećaju sna i broju buđenja, dok kod valerijane rezultati umeju da budu mešoviti – ima radova koji ne nalaze jasnu korist za nesanicu, iako se biljka generalno smatra prilično bezbednom kada se koristi razumno. Upravo zato je pošteno reći: čaj može da bude dobra večernja navika, ali nije zamena za rešavanje uzroka lošeg sna.
U Srbiji je to svakodnevica: “čaj pred spavanje” iz apoteke, mirisi sa pijace, mešavine koje se prenose u porodici. Dva saveta koja rade bez dramatike: napravi stalnu rutinu (isti termin, prigušeno svetlo) i spusti temperaturu u sobi pre spavanja, uz telefon van kreveta kad god možeš. I važna napomena bez plašenja: ako koristiš sedative ili lekove koji uspavljuju, ili imaš hronične terapije, valerijanu i slične biljke nemoj kombinovati napamet – bolje je kratko proveriti sa lekarom ili farmaceutom.
S.B.
