Pre desetak godina, zvanična statistika je beležila da je na teritoriji Grada Novog Sada bilo registrovano 98.024 putnička automobila (podatak za 2014). Danas, i bez velikih matematičkih vratolomija, svako ko vozi kroz Bulevar oslobođenja ili traži parking u špicu zna da je taj broj odavno “preskočio” tadašnje okvire: saobraćaj se zgusnuo, a automobil je postao podrazumevani deo svakodnevice.
U međuvremenu, mediji su, pozivajući se na zvanične podatke, prenosili da je registrovano više od 140.000 putničkih i teretnih vozila na području grada (podatak koji se vezuje za 2021), što pokazuje koliko se vozni park širio čak i pre poslednjih talasa doseljavanja i rasta isporuka novih i polovnih automobila. Drugim rečima: i kad gledamo “širi” broj (putnička + teretna), jasno je da je Novi Sad ušao u zonu u kojoj svaka nova registracija ima vidljiv efekat na gužve.
Zašto je do toga došlo? Grad se širi, naselja rastu, a ritam života često gura ljude ka rešenju “sednem i stignem”. U praksi, to znači više automobila po domaćinstvu, više kratkih vožnji, više dostave i više potrebe za parkingom. I baš zato brojke nisu samo statistika: one objašnjavaju zašto se u Novom Sadu danas sve češće planira dan prema gužvi, a ne prema vremenu na satu.
S.B.
