Naučnici su napravili sićušnu bateriju koja može da napaja medicinski uređaj u probavnom sistemu, a zatim da se postepeno razgradi bez ostavljanja tvrde ambalaže i toksičnih sastojaka. Tehnologija je za sada uspešno ispitana na svinjama, čiji digestivni sistem ima pojedine važne sličnosti sa ljudskim.
Baterije predstavljaju veliki problem kod uređaja koji se gutaju. Ako se klasična baterija ošteti, elektrolit i reaktivni materijali mogu izazvati hemijske opekotine. Plastično ili metalno kućište takođe može ostati u telu, napraviti blokadu ili se raspasti na oštre delove.
Novi uređaj koristi magnezijum i molibden-trioksid kao elektrode. Oba elementa potrebna su organizmu u veoma malim količinama, mada to ne znači da su bezbedna u proizvoljnoj dozi. Istraživači su zato količinu i brzinu razgradnje prilagodili nameni uređaja.
Umesto uobičajenog tečnog elektrolita, primenjena je biorazgradiva jonska tečnost. Unutrašnji delovi smešteni su u celulozni materijal inspirisan jestivim pirinčanim papirom kojim se oblažu pojedine bombone. Cela baterija dodatno je presvučena pčelinjim voskom kako bi se usporio prodor želudačne kiseline.
Časopis „Nature“ navodi da je izvor energije ispitan u dva sistema. Prvi je napajao radiofrekventnu oznaku sposobnu da šalje podatke iz tela, dok je drugi proizvodio električnu stimulaciju želuca kako bi podstakao oslobađanje hormona povezanih sa glađu i regulacijom varenja.
U ogledima na svinjama baterija je mogla da napaja uređaje do tri dana. Nakon završetka rada njeni sastojci počeli su da se razgrađuju, dok je potpuno nestajanje pojedinih delova trajalo duže. Istraživači procenjuju da bi takvi izvori energije mogli biti korisni za privremene uređaje koji ne zahtevaju hirurško vađenje.
Potencijalne primene obuhvataju praćenje kretanja hrane, merenje unutrašnje temperature, kontrolisano oslobađanje leka i električnu stimulaciju pojedinih delova probavnog sistema. U budućnosti bi slični uređaji mogli da šalju podatke lekaru tokom nekoliko dana, a zatim prestanu da postoje.
Baterija još nije spremna za slobodnu primenu kod ljudi. Potrebno je proveriti dugoročnu bezbednost svih proizvoda razgradnje, ponašanje kod različitih bolesti želuca i creva, kao i mogućnost pouzdane masovne proizvodnje. Deo elektronike korišćen u sadašnjem prototipu još mora da se izluči iz organizma, jer nije u potpunosti razgradiv.
Tim pokušava da razvije čitav sistem u kojem će nestajati ne samo izvor energije već i senzori, provodnici i kućište. Klinička ispitivanja mogla bi početi za približno dve godine ako dodatne provere daju očekivane rezultate.
Najveća promena nije samo u tome što se baterija može progutati. Ona menja logiku projektovanja medicinske elektronike. Umesto uređaja napravljenog da traje što duže, cilj je sistem koji pouzdano obavi tačno određen zadatak, a zatim se bezbedno razloži kada više nije potreban.
S.B.
