Telesna masa i procenat masnog tkiva ne otkrivaju uvek gde se mast nalazi. Posebno je važna ona koja se uvlači između mišićnih vlakana, jer može menjati kvalitet mišića čak i kada ukupan unos kalorija ili telesna težina ne deluju dramatično. Novo istraživanje povezuje veću potrošnju ultraobrađene hrane sa većim nakupljanjem masti u mišićima natkolenice.
Analizirani su podaci 615 odraslih osoba uključenih u veliku američku inicijativu za istraživanje osteoartritisa. Učesnici na početku nisu imali znakove artroze kolena vidljive na snimcima, ali su pripadali grupi sa povećanim rizikom. Prosečna starost iznosila je oko 60 godina, a prosečan indeks telesne mase približno 27.
Ispitanici su davali podatke o ishrani tokom prethodne godine. Oko 41 odsto hrane koju su prosečno konzumirali pripadalo je kategoriji ultraobrađenih proizvoda. U nju mogu spadati industrijski slatkiši, gazirani i energetski napici, pojedine pahuljice za doručak, gotova jela, viršle, smrznute pice, grickalice i određene vrste masovno proizvedenog peciva.
Mišići natkolenice pregledani su magnetnom rezonancom. Na snimcima je moguće prepoznati masnu degeneraciju, pri kojoj tkivo više nije ravnomerno sastavljeno od mišićnih vlakana, već se kroz njega pojavljuju masne pruge i naslage. Što je u ishrani bilo više ultraobrađenih proizvoda, veća je bila i količina takve masti.
Veza je opstala čak i kada su istraživači uzeli u obzir ukupnu količinu kalorija i masti, fizičku aktivnost, telesnu težinu i sociodemografske razlike. To je posebno zanimljivo jer nagoveštava da sastav i stepen industrijske obrade hrane možda imaju značaj koji se ne može svesti samo na pitanje koliko kalorija neko unosi.
Nalazi su objavljeni u časopisu „Radiology“, glasilu Radiološkog društva Severne Amerike. Autori nisu dokazali da ultraobrađena hrana neposredno izaziva nakupljanje masti u mišićima. Istraživanje pokazuje povezanost, dok uzročno-posledični odnos tek treba proveriti dugotrajnim praćenjem i kontrolisanim ispitivanjima.
Jedno moguće objašnjenje odnosi se na kombinacije šećera, rafinisanih ugljenih hidrata, masti, soli, aroma i drugih dodataka. Takvi proizvodi napravljeni su da budu dugotrajni, praktični i veoma ukusni, zbog čega ih je lako pojesti u većoj količini. Oni mogu uticati na metabolizam, apetit i način skladištenja energije.
Mast unutar mišića nije isto što i potkožna masnoća koju možemo videti ili opipati. Osoba ne mora izgledati izrazito gojazno da bi imala lošiji sastav mišićnog tkiva. Zbog toga obična vaga, pa čak ni indeks telesne mase, ne prikazuju uvek potpunu sliku metaboličkog i mišićnog zdravlja.
Mišići natkolenice stabilizuju koleno i preuzimaju deo opterećenja pri hodanju. Ako postanu slabiji ili se njihov kvalitet pogorša, zglob može izgubiti deo prirodne zaštite. Istraživači zato pretpostavljaju da bi intramuskularna mast mogla predstavljati jednu od karika između načina ishrane i kasnijih problema sa pokretljivošću.
Studija ne poručuje da je svaki zapakovani proizvod štetan niti da jedna namirnica određuje stanje mišića. Važan je dugoročni obrazac ishrane. Ipak, nalazi podsećaju da posledice ishrane ne moraju prvo postati vidljive na struku. Ponekad se promena odvija duboko u tkivu i može se otkriti tek savremenim snimanjem.
S.B.
