Novi simptom ne mora uvek da znači novu bolest. Ponekad predstavlja neželjeno dejstvo leka koji je pacijent već počeo da uzima. Ako se ta veza ne prepozna, simptom može biti protumačen kao poseban zdravstveni problem, nakon čega se propisuje još jedan lek. Veliko istraživanje u Ontariju pronašlo je 24 takva obrasca koji se često pojavljuju i mogu da izazovu štetu.
Ovaj fenomen naziva se potencijalno neodgovarajuća terapijska ili propisivačka kaskada. Problem nije samo u broju tableta, već u tome što se posledica prvog leka tretira drugim, dok početni uzrok ostaje neprimećen. Novi lek zatim može da proizvede dodatna neželjena dejstva i pokrene sledeću kariku u lancu.
Jedan od razumljivih primera odnosi se na nesteroidne antiinflamatorne lekove, koji se često koriste protiv bola. Oni kod pojedinih ljudi mogu povisiti krvni pritisak. Ako se promena shvati kao nova hipertenzija, pacijentu može biti uveden antihipertenziv umesto da se prvo preispita terapija protiv bolova.
Studiju objavljenu u časopisu „BMJ“ predvodila je doktorka Pola Rošon iz istraživačkog instituta Lunenfeld–Tanenbaum i zdravstvenog sistema Sinai Health u Torontu. Međunarodna grupa stručnjaka prethodno je sastavila listu od 65 mogućih problematičnih kaskada, a zatim su ti obrasci provereni u velikoj bazi recepata stanovnika Ontarija.
Svaki niz procenjivan je prema tome koliko se često prvi lek propisuje, koliko često posle njega sledi drugi i koliko je uverljiva veza između dve terapije. Na taj način izdvojena su 24 obrasca koja su istovremeno česta i potencijalno štetna.
Stariji ljudi posebno su izloženi ovom problemu jer češće žive sa nekoliko hroničnih stanja i istovremeno koriste više lekova. Kada terapiju propisuju različiti specijalisti, pojedinačni lekar možda nema potpunu sliku o tome kada je svaki lek uveden i iz kog razloga.
Autori naglašavaju da ni prepoznata kombinacija ne dokazuje automatski da je drugi lek nepotreban. Pacijent zaista može imati dve odvojene bolesti koje zahtevaju lečenje. Kaskada predstavlja signal za proveru, a ne razlog da se terapija samostalno prekine.
Važan korak je vođenje ažurne liste lekova sa datumom početka, razlogom propisivanja i promenama koje su usledile. Ako se vrtoglavica, otok, kašalj, zatvor, povišen pritisak ili drugi simptom pojavio ubrzo nakon uvođenja terapije, tu vremensku vezu treba preneti lekaru ili farmaceutu.
Farmaceuti bi mogli da imaju veću ulogu u otkrivanju problematičnih nizova. Njihov pregled kompletne terapije može pokazati da je novi lek uveden upravo zbog poznatog neželjenog dejstva starog. Elektronski sistemi takođe bi mogli automatski da upozore lekara kada prepoznaju karakterističnu kombinaciju i redosled propisivanja.
Najopasniji zaključak bio bi da pacijenti sami ukidaju lekove na osnovu pročitanog primera. Nagli prekid pojedinih terapija može biti veoma rizičan. Prava poruka istraživanja jeste potreba za boljim razgovorom: šta je uvedeno, kada, zbog čega i šta se promenilo nakon toga.
Ponekad je novi recept potpuno opravdan. Ponekad bi bolji potez mogao biti promena doze ili zamena prvog leka. Razliku je moguće otkriti tek kada se terapija ne posmatra kao običan spisak, već kao vremenski sled uzroka i posledica.
S.B.
