Ljudi koji su svakodnevno pili najmanje jedno piće zaslađeno šećerom imali su više nego dvostruko veći rizik od raka želuca u poređenju sa osobama koje su ih konzumirale retko. Rezultat potiče iz dugotrajnog posmatračkog istraživanja, pa ukazuje na povezanost, ali sam po sebi ne dokazuje da su pića neposredno izazvala bolest.
Istraživači su tokom više godina pratili navike velikog broja učesnika, uključujući njihovu ishranu, telesnu masu, pušenje, konzumiranje alkohola i druge zdravstvene faktore. Osobe koje su pile najmanje jedno zaslađeno piće dnevno imale su približno 2,45 puta veći rizik od dijagnoze raka želuca.
Rezultat koji je predstavio ScienceDaily privukao je pažnju zbog veličine uočene razlike. Ipak, relativni rizik nije isto što i verovatnoća da će se bolest sigurno razviti. Rak želuca je ređi od brojnih drugih bolesti, pa apsolutni rizik pojedinca zavisi od mnogo faktora.
Među najvažnijim poznatim činiocima nalazi se infekcija bakterijom Helicobacter pylori. Rizik povećavaju i pušenje, određene nasledne osobine, velika količina soli i prerađenog mesa, kao i hronične promene sluznice želuca.
Zaslađena pića mogu da deluju posredno. Njihovo često konzumiranje povezano je sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom, metaboličkim poremećajima i hroničnom upalom. Velike količine šećera takođe mogu da utiču na sastav ishrane jer zamenjuju hranljivije napitke i namirnice.
Moguće je i da svakodnevno pijenje ovih proizvoda predstavlja pokazatelj šireg životnog obrasca. Osoba koja često pije gazirana pića možda se manje kreće, češće konzumira brzu hranu ili ima druge navike koje nije moguće savršeno izmeriti.
Zbog toga posmatračka studija ne može da pruži istu vrstu dokaza kao kontrolisani eksperiment. Bilo bi neetično godinama nasumično određivati ljudima da piju velike količine zaslađenih napitaka kako bi se proverilo da li će razviti rak. Naučnici zato koriste statističke metode, ali deo nepoznatih razlika uvek može ostati.
Rezultat se ne odnosi automatski na napitke bez šećera, prirodne sokove ili povremeno konzumiranje. Važni su količina, učestalost i ukupan način ishrane. Čaša popijena povremeno ne nosi isto značenje kao svakodnevna navika koja traje godinama.
Smanjivanje zaslađenih pića već se preporučuje zbog dijabetesa, gojaznosti, karijesa i bolesti srca. Moguća veza sa rakom želuca dodaje još jedan razlog da voda i nezaslađeni napici češće budu prvi izbor.
Ipak, rezultat nije osnova za samostalno zaključivanje o uzroku nečijih tegoba. Uporan bol, otežano gutanje, neobjašnjiv gubitak težine, povraćanje ili krv u stolici zahtevaju pregled lekara bez obzira na navike u ishrani.
Jedno piće ne određuje sudbinu, ali navika ponavljana svakog dana može imati dugoročan biološki značaj. Nova studija upravo na to skreće pažnju: ono što izgleda kao mala dnevna odluka, posmatrano tokom više decenija, više nije mala količina.
S.B.
