Ćelije neprestano oslobađaju sićušne mehuriće koji kroz krv prenose proteine, masti i delove genetskog materijala. Među milijardama ovih čestica mogu da se nalaze i one koje potiču iz tumora, ali ih je veoma teško razlikovati od mnogo brojnijih signala zdravih ćelija.
Naučnici sa Univerziteta Rajs otkrili su da čestice povezane sa rakom pankreasa mogu imati izraženije negativno električno naelektrisanje. Napravili su mali uređaj koji ih razdvaja na osnovu električnog naboja i tako iz pozadinske „buke“ izdvaja potencijalno važan signal.
Ove čestice nazivaju se vanćelijske vezikule. One predstavljaju pakete koje ćelije šalju u okolinu. Tumorske vezikule mogu da nose informacije o mutacijama i ponašanju raka, zbog čega se istražuju kao moguća osnova budućih tečnih biopsija.
Tim je posebno proučavao mutirani gen KRAS, važan pokretač velikog broja tumora pankreasa. Kada je mutirani KRAS bio aktivan, ćelije su oslobađale više vezikula sa snažnijim negativnim nabojem. DNK i drugi molekuli na njihovoj površini doprinosili su tom električnom potpisu.
Prosečno merenje svih vezikula u krvi nije bilo dovoljno. Tumorske čestice bile su skrivene među mnogo većim brojem normalnih. Tek kada ih je mikrofluidni uređaj razdvojio prema naboju, razlika je postala jasnija.
U istraživanju objavljenom u časopisu ACS Nano analizirano je 112 uzoraka zdravih osoba, pacijenata sa rakom pankreasa i ljudi sa pankreatitisom. Uzorci obolelih od raka pokazali su veće prisustvo populacije vezikula sa jačim negativnim nabojem.
To još nije gotov dijagnostički test. Potrebna su znatno veća istraživanja da bi se utvrdilo koliko pouzdano metoda razlikuje rani rak od upale i drugih bolesti. Takođe treba proveriti da li rezultat ostaje stabilan kod različitih pacijenata i stadijuma bolesti.
Rak pankreasa često se otkriva kasno jer u početku može da prođe bez jasnih simptoma. Kada se pojave bol, žutica ili izražen gubitak težine, bolest je kod dela pacijenata već uznapredovala. Zbog toga se intenzivno traže signali koji bi mogli da se pronađu u maloj količini krvi.
Prednost električnog razdvajanja je u tome što koristi fizičku osobinu čestice. Druge metode često zahtevaju posebno napravljena antitela ili traže unapred poznat molekularni marker. Električni naboj mogao bi da posluži kao prvi korak posle kojeg se izdvojene čestice dodatno analiziraju.
Kako je objasnio Univerzitet Rajs, cilj nije samo pronalaženje sitnih čestica, već prepoznavanje onih koje nose korisnu informaciju. Krv je prepuna bioloških signala, ali većina njih nema veze sa tumorom.
Ako metoda prođe dalja ispitivanja, mogla bi da postane deo kombinovanog testa sa genetskim i proteinskim markerima. Jedan električni otisak verovatno neće biti dovoljan za dijagnozu, ali bi mogao da pomogne da se nevidljivi trag tumora izdvoji mnogo ranije.
S.B.
Izvor: Postinfo
