Veza između creva i mozga više nije samo popularna zdravstvena fraza. Novo istraživanje pokazuje da određene sposobnosti mikroorganizama u probavnom sistemu mogu da budu povezane sa količinom važnih hemijskih glasnika u različitim delovima ljudskog mozga.
Naučnici nisu posmatrali samo koje bakterije žive u crevima. Analizirali su i njihove gene, odnosno biohemijske procese koje ti mikroorganizmi potencijalno mogu da obavljaju. Zatim su te podatke uporedili sa koncentracijama glutamata i gama-aminobuterne kiseline, poznate kao GABA, u pojedinim moždanim regijama.
Glutamat je jedan od glavnih pobuđujućih neurotransmitera, dok GABA uglavnom smanjuje aktivnost nervnih ćelija. Ravnoteža između njih važna je za san, pamćenje, raspoloženje, reagovanje na stres i veliki broj drugih funkcija. Poremećaji te ravnoteže proučavaju se u kontekstu anksioznosti, depresije, nesanice i neuroloških oboljenja.
Prema tekstu koji je objavio Earth.com, istraživači su pronašli veze između pojedinih mikrobnih genetskih funkcija i moždane hemije, ali su naglasili da rezultati ne dokazuju uzročnost. Drugim rečima, još nije poznato da li mikrobi menjaju nivo neurotransmitera, da li moždana i hormonska aktivnost oblikuju mikrobiom ili oba procesa zavise od nekog trećeg faktora.
Mogući putevi komunikacije su brojni. Bakterije stvaraju metabolite koji mogu da dospeju u krv, utiču na imunitet ili podstaknu ćelije creva da oslobađaju signalne molekule. Važnu ulogu može da ima i vagusni nerv, velika komunikaciona linija između unutrašnjih organa i mozga. Ishrana, lekovi, san i stres dodatno menjaju čitav sistem.
Upravo zbog toga nije opravdano zaključiti da će jedan probiotik ili određena namirnica neposredno promeniti raspoloženje. Mikrobiom svake osobe predstavlja složenu zajednicu koja se oblikuje godinama. Preparat koji utiče na jednu bakterijsku vrstu ne mora da proizvede isti efekat kod svih, a kratkotrajna promena sastava mikrobioma ne znači nužno i trajnu promenu moždane funkcije.
Vrednost istraživanja nalazi se u metodološkom pristupu. Umesto jednostavnog nabrajanja bakterija, naučnici pokušavaju da otkriju šta one mogu da proizvedu i kako se njihove funkcije uklapaju u biologiju domaćina. To bi u budućnosti moglo da omogući preciznije proučavanje veze između ishrane, mikrobioma i mentalnog zdravlja.
Za potvrdu će biti potrebne dugotrajnije studije, kontrolisani eksperimenti i veći broj učesnika. Naučnici će morati da prate ljude pre i posle promena u ishrani ili terapiji i da utvrde da li se zajedno menjaju mikrobi, njihovi metaboliti i moždana hemija.
Poruka zato nije da se objašnjenje naših misli nalazi isključivo u crevima. Mnogo je zanimljivija mogućnost da mozak nije izdvojen organ, već deo široke mreže u kojoj učestvuju nervni sistem, imunitet, metabolizam i bilioni mikroorganizama. Tek počinjemo da razumemo koliko je taj razgovor složen.
S.B.
