Bolesti srca i bubrega često se posmatraju kao dva odvojena zdravstvena problema. Međutim, savremena medicina sve jasnije pokazuje da ovi organi funkcionišu kao povezan sistem: slabljenje jednog može da optereti drugi, a zatim da se čitav proces ubrza.
Srce pumpa krv prema bubrezima, dok bubrezi regulišu količinu tečnosti, nivo elektrolita i krvni pritisak. Kada srce ne pumpa dovoljno efikasno, bubrezi dobijaju manje krvi i kiseonika. Organizam zatim aktivira mehanizme za zadržavanje soli i vode, što može dodatno da poveća pritisak i optereti srce.
Proces može da krene i obrnutim smerom. Oštećeni bubrezi teže izbacuju višak tečnosti i otpadne materije, pa raste rizik od hipertenzije, zapaljenskih procesa, poremećaja minerala i bolesti krvnih sudova. Tako nastaje krug u kojem svaki novi problem pogoršava već postojeći.
Nove stručne preporuke Američkog udruženja za srce skreću pažnju na jednostavno rano otkrivanje osoba koje se nalaze u ovoj rizičnoj zoni. Pored uobičajenog merenja krvnog pritiska i šećera, važni su krvni test za procenu filtracije bubrega i analiza urina kojom se proverava prisustvo albumina.
Albumin je protein koji bi uglavnom trebalo da ostane u krvi. Kada se pojavi u urinu, to može da bude rani znak da su sitni krvni sudovi u bubrezima oštećeni. Takva promena može da se otkrije pre nego što osoba oseti simptome ili pre nego što drugi pokazatelji postanu izrazito neuobičajeni.
Problem je u tome što početna bolest bubrega često prolazi neprimećeno. Nema jakog bola, a umor, oticanje ili promene mokrenja mogu da se pojave tek kasnije. Slično tome, promene na krvnim sudovima i srcu mogu dugo da napreduju bez jasnog upozorenja. Zbog toga kombinovanje nekoliko jednostavnih nalaza daje potpuniju sliku od posmatranja svakog organa zasebno.
Posebnu pažnju zahtevaju osobe sa dijabetesom, visokim pritiskom, srčanom slabošću ili ranije utvrđenom bubrežnom bolešću. To ipak ne znači da svako treba samoinicijativno da traži veliki broj analiza ili da menja terapiju. Procena zavisi od godina, simptoma, porodične istorije i postojećih oboljenja, a rezultate treba tumačiti sa lekarom.
Važna promena u preporukama jeste insistiranje na ranom i zajedničkom lečenju faktora rizika. Kontrola pritiska, prestanak pušenja, kretanje, prilagođena ishrana i pravilno odabrani lekovi mogu istovremeno da štite i srce i bubrege. Pojedine novije terapije upravo su pokazale korist za oba organa, što dodatno potvrđuje koliko su međusobno povezani.
Najvažnija poruka nije dramatična, već praktična: organizam ne prati granice medicinskih specijalnosti. Srce, bubrezi, krvni sudovi i metabolizam čine sistem. Kada se jedan deo tog sistema promeni, posledice se mogu pojaviti na drugom mestu. Upravo zato nekoliko rutinskih kontrola ponekad otkrije problem dok još postoji dovoljno vremena da se opasan krug prekine.
S.B.
