Stanovnici australijskih gradova sve češće prijavljuju neobične goste: oposume na tavanima, koale u spavaćim sobama, slepe miševe iza zavesa i vombate u pomoćnim objektima. Takvi prizori lako postaju popularni na društvenim mrežama, ali stručnjaci upozoravaju da iza njih često ne stoji simpatična radoznalost životinja, već gubitak njihovih prirodnih skloništa.
Šuplje stablo u šumi može da bude dom desetinama vrsta. Kada staro drveće nestane zbog gradnje, seče, požara ili uklanjanja opasnih grana, životinje počinju da traže zamenu. Krovovi, dimnjaci, garaže, poštanski sandučići i kućišta klima-uređaja nude mrak, relativnu toplotu i zaštitu od grabljivaca.
The Guardian je prikupio primere australijskih životinja pronađenih u ljudskim domovima i razgovarao sa spasiocima koji beleže sve više takvih intervencija. Njihovo iskustvo pokazuje da ulazak u kuću često nije znak privikavanja na čoveka, već poslednji raspoloživ izbor u izmenjenom predelu.
Problem je posebno izražen kod vrsta koje zavise od duplji. Prirodna šupljina ne nastaje čim drvo poraste. Ponekad su potrebne decenije, pa i više od jednog veka, da grana otpadne, unutrašnjost istruli i formira prostor pogodan za gnezdo. Novo posađeno drvo zato ne može odmah da zameni posečeno staro stablo, čak i kada zelena površina na papiru ostane iste veličine.
Susret u kući može da bude opasan i za životinju i za stanare. Uplašena životinja pokušava da pobegne, udara u prozore ili se zavlači dublje u konstrukciju. Ljudi je, iz straha ili želje da pomognu, mogu povrediti. Slepi miševi i pojedini drugi sisari ne bi trebalo da se dodiruju golim rukama zbog mogućnosti ujeda i prenošenja bolesti.
Stručnjaci savetuju da se životinji obezbedi miran izlaz ako je to bezbedno, da se udalje kućni ljubimci i da se pozove lokalna služba za spasavanje divljih životinja. Zatvaranje svih otvora bez prethodne provere može da zarobi mladunce ili odvoji majku od njih. Posebno je važno utvrditi da li životinja prostor koristi privremeno ili je već napravila gnezdo.
Dugoročno rešenje nije stalno izbacivanje nepoželjnih stanara, već očuvanje prirodnih skloništa. Kućice za određene vrste mogu privremeno da pomognu, ali nisu potpuna zamena za stara stabla. Planiranje naselja mora da uzme u obzir koridore kretanja, izvore vode i vegetaciju, a ne samo broj posađenih sadnica.
Priča iz Australije ima šire značenje. Širenjem gradova širom sveta granica između urbanog prostora i staništa divljih životinja postaje sve manje jasna. Lisice, ptice, kune, ježevi i slepi miševi već koriste ljudske objekte i kod nas, naročito kada im nestanu mirna mesta za odmor i razmnožavanje.
Fotografija koale na krevetu može da izgleda kao nežan susret dva sveta. U stvarnosti, ona često pokazuje da je jedan od ta dva sveta ostao bez prostora. Životinja nije nužno izabrala život među ljudima – možda joj je ljudska kuća postala najbliža zamena za dom koji više ne postoji.
S.B.
Izvor: Postinfo
