Na jednom arheološkom nalazištu u Uzbekistanu pronađeni su izuzetno mali kameni vrhovi stari približno 80.000 godina, a njihov oblik i tragovi upotrebe otvorili su mogućnost da su služili kao delovi projektila. Ako buduća istraživanja potvrde da su zaista bili pričvršćeni za strele, istorija jedne od najvažnijih ljudskih tehnologija moraće ozbiljno da se preispita.
Predmeti su neobično tanki i laki. Njihove dimenzije navode istraživače da pretpostave da nisu bili namenjeni kopljima koja se drže u ruci, jer bi tako mali komadi kamena teško mogli da izdrže snažan direktan udar. Mnogo se bolje uklapaju u konstrukciju lakog projektila koji se ispaljuje sa udaljenosti – strele ili veoma tanke strelice pokretane nekim drugim mehanizmom.
ScienceDaily je preneo nalaze međunarodnog istraživačkog tima i posebno istakao poređenje sa sličnim predmetima iz Evrope. Vrhovi pronađeni na francuskim lokalitetima, koji se često povezuju sa najranijom upotrebom luka i strele na evropskom kontinentu, mlađi su desetinama hiljada godina. To ne znači automatski da je tehnologija nastala u centralnoj Aziji, ali pokazuje da su tamošnje zajednice raspolagale znatno složenijim veštinama nego što se ranije pretpostavljalo.
Luk i strela nisu bili samo novo oružje. Oni su menjali način lova, kretanja i organizovanja grupe. Lovac više nije morao da priđe krupnoj ili opasnoj životinji na svega nekoliko koraka. Mogao je da napadne sa veće udaljenosti, da ostane skriven i da ponese više lakih projektila nego teških kopalja. Takva prednost mogla je da utiče na ishranu, bezbednost i širenje ljudi kroz različite predele.
Ipak, arheolozi moraju da budu veoma oprezni. Oblik predmeta nije dovoljan da bi se utvrdilo kako je korišćen. Potrebno je proučiti mikroskopska oštećenja, tragove udara, ostatke lepka i moguće tragove vezivanja. Eksperimentalni arheolozi često izrađuju replike, pričvršćuju ih za drvene drške i ispituju kakva oštećenja nastaju prilikom gađanja. Tek podudaranje takvih tragova sa originalnim predmetima može da pruži uverljiviju potvrdu.
Nalazište je važno i zato što se nalazi na raskrsnici nekadašnjih migracionih pravaca. Centralna Azija dugo je posmatrana kao prostor kroz koji su ljudi samo prolazili, ali novi nalazi pokazuju da je verovatno bila i područje tehnoloških inovacija, susreta različitih grupa i razmene znanja.
Najuzbudljivije pitanje zato nije samo ko je napravio ove vrhove, već kako se ideja širila. Da li je luk izmišljen jednom, pa prenet na velike udaljenosti, ili su različite zajednice nezavisno došle do sličnog rešenja? Sićušni komadi kamena iz Uzbekistana za sada ne daju konačan odgovor, ali jasno pokazuju da velika poglavlja ljudske istorije ponekad mogu da stanu na vrh prsta.
S.B.
