Borovnice, grožđe i pojedine druge biljke sadrže prirodno jedinjenje pterostilben, koje je privuklo pažnju istraživača zbog mogućeg uticaja na metabolizam. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da ono može podstaći mišićne ćelije da efikasnije razgrađuju višak masti umesto da ga skladište.
Istraživanje ne znači da porcija borovnica može preko noći istopiti masne naslage. Eksperimenti su izvedeni na ćelijama miševa u kontrolisanim uslovima, a koncentracija aktivne supstance ne mora odgovarati količini koju čovek dobija običnom ishranom.
Vest o rezultatima japanskih naučnika objavljena je 5. septembra u pregledu ScienceDaily. U centru pažnje bilo je abnormalno nagomilavanje lipida u mišićnim ćelijama, pojava koja može pratiti metaboličke poremećaje i smanjenu osetljivost na insulin.
Skeletni mišići troše veliki deo glukoze i energije u ljudskom telu. Kada pravilno reaguju na insulin, preuzimaju glukozu iz krvi i koriste je ili skladište za kasnije. Nagomilavanje određenih vrsta masti unutar mišićnih ćelija može ometati taj proces.
Pterostilben je hemijski srodan resveratrolu, poznatom sastojku grožđa. Biljke ovakva jedinjenja proizvode kao deo sopstvene odbrane od stresa, mikroorganizama i oštećenja. Kada dospeju u životinjski organizam, mogu uticati na različite ćelijske signalne puteve.
U eksperimentu je tretman pterostilbenom smanjio nenormalno skladištenje masti i podstakao procese povezane sa njenim sagorevanjem. Naučnici pokušavaju da utvrde koji se geni i enzimi uključuju i da li efekat može opstati u složenom živom organizmu.
Razlika između ćelijske kulture i čoveka je ogromna. U posudi se supstanca dovodi neposredno do ćelije u tačno određenoj koncentraciji. Kada se unese hranom, mora proći varenje, apsorpciju i preradu u jetri. Samo deo prvobitne količine može stići do mišića.
Dodatni problem predstavlja doza. Prirodno prisustvo korisnog jedinjenja u namirnici ne znači da su visoke količine koncentrisanog suplementa automatski bezbedne. Neki biljni molekuli pri malim dozama imaju jedan, a pri velikim potpuno drugačiji efekat.
Borovnice ipak ostaju vredan deo raznovrsne ishrane, ne samo zbog pterostilbena. Sadrže vlakna, vitamine i čitav niz biljnih jedinjenja. Njihova korist ne treba da zavisi od obećanja da će jedna supstanca rešiti složen problem telesne mase.
Gubitak masnog tkiva kod ljudi i dalje prvenstveno zavisi od dugoročnog odnosa unete i potrošene energije, sna, kretanja, hormona i zdravstvenog stanja. Nijedna pojedinačna namirnica ne može zaobići sve te faktore.
Vrednost otkrića nalazi se u razumevanju metabolizma. Ako istraživači utvrde tačan mehanizam kojim pterostilben menja ponašanje mišićne ćelije, mogu otkriti novu metu za buduće lekove ili nutritivne intervencije.
Sledeći koraci obuhvataju eksperimente na životinjama, procenu bezbednosti i, tek ako rezultati ostanu obećavajući, kontrolisana istraživanja kod ljudi. Potrebno je utvrditi i da li jedinjenje deluje jednako kod zdravih osoba i ljudi sa metaboličkim poremećajima.
Ovakve vesti lako postanu naslov o „voću koje sagoreva salo“, ali naučni rezultat je istovremeno skromniji i zanimljiviji. Jedan prirodni molekul pokazao je da može promeniti način na koji ćelija postupa sa mastima. Od tog podatka do praktične terapije postoji dug put.
Borovnice zato ne treba posmatrati kao lek, već kao ukusnu namirnicu koja je naučnicima pružila trag. Ponekad se u malom biljnom molekulu zaista krije koristan mehanizam – ali njegovo značenje mora potvrditi mnogo više od jednog laboratorijskog eksperimenta.
S.B.
