Kada kažemo gljiva, najčešće zamišljamo dršku i šešir koji se pojavljuju posle jesenje kiše. Međutim, taj vidljivi deo predstavlja samo privremeno plodonosno telo. Pravi organizam često se prostire kroz zemljište u obliku ogromne mreže tankih niti poznatih kao micelijum.
Povodom Evropskog dana gljiva, ukrajinski portal UA.News je 5. septembra predstavio njihovu mnogo širu ulogu u prirodi, medicini i proizvodnji hrane. Gljive ne pripadaju biljkama niti životinjama, već čine zasebno carstvo sa ogromnim brojem vrsta, od kojih mnoge još nisu opisane.
Njihov najvažniji posao u šumi često je potpuno nevidljiv. Micelijum razgrađuje mrtvo lišće, drvo i druge organske ostatke, vraćajući hranljive materije u zemljište. Bez gljiva bi se biljni materijal gomilao, dok bi kruženje ugljenika, azota i drugih elemenata bilo mnogo sporije.
Mnoge vrste grade blisku zajednicu sa korenjem biljaka. Ovaj odnos naziva se mikoriza. Gljivične niti prodiru u sitne pore zemljišta do kojih koren ne može lako stići i biljci dostavljaju vodu i mineralne materije. Zauzvrat dobijaju šećere nastale fotosintezom.
Takvo partnerstvo nije retka zanimljivost. Veliki deo kopnenih biljaka živi u nekoj vrsti veze sa gljivama. Šuma zato nije samo skup pojedinačnih stabala, već mreža odnosa ispod površine.
Popularna objašnjenja ponekad ovu mrežu nazivaju „šumskim internetom“ i tvrde da stabla preko nje svesno razmenjuju poruke i pomažu jedno drugom. Naučnici su oprezniji. Prenos ugljenika i hemijskih signala zaista je moguć, ali njegove razmere i značenje zavise od vrste, uslova i konkretnog ekosistema.
Gljiva u tom odnosu nije samo kabl između biljaka. Ona je živi organizam sa sopstvenim potrebama. Može povezati više korenova zato što joj to omogućava pristup hrani, a korist za biljke nastaje unutar uzajamne razmene.
Nisu sve gljive korisni partneri. Neke izazivaju bolesti biljaka, životinja i ljudi, dok druge parazitiraju na insektima ili čak love mikroskopske crve pomoću posebnih zamki. Njihovi načini života izuzetno su raznovrsni.
Čovek ih koristi hiljadama godina. Kvasci omogućavaju nastanak hleba, piva i vina, plesni učestvuju u proizvodnji pojedinih sireva, a fermentisani proizvodi širom sveta zavise od različitih vrsta gljiva.
Njihov doprinos medicini promenio je istoriju. Penicilin je otkriven zahvaljujući sposobnosti jedne plesni da zaustavi rast bakterija. Iz gljiva potiču i druge važne supstance, uključujući lekove koji utiču na imunski sistem ili smanjuju nivo holesterola.
Istovremeno, branje divljih gljiva zahteva ozbiljno znanje. Jestive i otrovne vrste mogu izgledati veoma slično, a oslanjanje na boju, miris ili narodne „testove“ nije bezbedno. Termička obrada ne uklanja sve toksine.
Kod nas postoji duga tradicija sakupljanja vrganja, lisičarki i drugih jestivih vrsta, ali stručnjaci stalno upozoravaju da se bere samo ono što je pouzdano prepoznato. Fotografija iz aplikacije nije dovoljna potvrda kada greška može izazvati teško trovanje.
Gljive imaju i buduće industrijske primene. Micelijum se istražuje kao osnova za biorazgradivu ambalažu, izolacione ploče i materijale nalik koži. Pojedine vrste mogu pomoći u razgradnji zagađivača ili obnovi oštećenog zemljišta.
Šešir koji primetimo između lišća zato je samo mali, kratkotrajni znak mnogo većeg organizma. Ispod naših nogu odvija se rad bez kojeg bi šuma teško opstala. Gljive razlažu prošlost ekosistema i od nje prave hranu za njegovu budućnost.
S.B.
