Pametni satovi više ne broje samo korake. Oni procenjuju kvalitet sna, nivo stresa, oporavak, fizičku kondiciju i takozvanu spremnost za novi dan. Jedan broj na ekranu treba da kaže da li je vreme za zahtevan trening ili dodatni odmor. Problem je što iza sličnih ocena različitih proizvođača mogu stajati sasvim drugačiji podaci i algoritmi.
Nova stručna analiza pokazala je da svi elementi „readiness“ ocene nemaju jednako snažnu naučnu potvrdu. Neki senzori mere fiziološke signale prilično pouzdano, dok drugi rezultat zavisi od zatvorenog algoritma čiji detalji nisu dostupni korisniku niti nezavisnim istraživačima.
Pregled je 5. septembra predstavio StudyFinds, navodeći da su istraživači upoređivali pokazatelje koje noseći uređaji koriste za procenu oporavka. Među njima su trajanje sna, varijabilnost srčanog ritma, puls u mirovanju, temperatura kože, nivo aktivnosti i prethodno opterećenje.
Varijabilnost srčanog ritma ne označava nepravilno kucanje srca, već male promene u vremenu između dva otkucaja. Ona može pružiti podatke o aktivnosti autonomnog nervnog sistema i reakciji organizma na stres, bolest ili trening. Ipak, pojedinačno merenje ima ograničenu vrednost. Mnogo je korisnije poređenje sa ličnim prosekom tokom dužeg perioda.
Sat na zglobu ne meri san na isti način kao laboratorija. U centru za spavanje koriste se moždani talasi, pokreti očiju, aktivnost mišića, disanje i drugi signali. Pametni uređaj uglavnom zaključuje da osoba spava na osnovu kretanja i pulsa. Zato može pogrešno označiti mirno ležanje kao san ili kratko buđenje uopšte ne registrovati.
Slično važi za nivo stresa. Uređaj ne zna da li korisnik brine zbog poslovnog sastanka, ima temperaturu, pije kafu ili se upravo popeo uz stepenice. On registruje fiziološku promenu i zatim joj algoritam pripisuje određeno značenje.
Najveći problem sa ukupnom ocenom spremnosti jeste nedostatak standarda. Broj 80 na jednom satu ne mora odgovarati broju 80 na drugom. Proizvođači različito određuju težinu pojedinih faktora, a algoritmi se mogu menjati nakon ažuriranja softvera.
Ocena može biti korisna ako pomaže osobi da primeti obrazac. Ako se nekoliko dana zaredom pogoršavaju puls u mirovanju, san i subjektivni osećaj energije, odmor može imati smisla. Međutim, jedan nizak rezultat ne znači automatski da je organizam bolestan ili da treba otkazati sve aktivnosti.
Postoji i mogućnost obrnutog efekta. Osoba se može probuditi odmorna, a zatim se osećati lošije čim vidi nisku ocenu na satu. Očekivanje utiče na doživljaj umora, pa uređaj koji bi trebalo da smanji neizvesnost ponekad proizvodi dodatnu brigu.
Naročito je problematično kada se potrošački uređaj koristi za medicinske odluke. Pametni sat može upozoriti na neobičnu promenu i podstaći razgovor sa lekarom, ali ne može sam postaviti dijagnozu. Normalna ocena takođe ne isključuje zdravstveni problem.
Najkorisniji pristup jeste posmatrati podatke kao trag, a ne presudu. Dugoročni trend sopstvenog pulsa, sna i aktivnosti često vredi više od poređenja sa drugim korisnicima. Važni su i signali koje nijedan sat ne može potpuno da izmeri – raspoloženje, bol, vrtoglavica, iscrpljenost i osećaj da nešto nije u redu.
Pametni satovi postaju sve precizniji, ali njihove najprivlačnije funkcije često spajaju čvrsta merenja sa komercijalnim formulama. Broj na ekranu može biti koristan savetnik, sve dok ne zaboravimo da nije nepogrešivi sudija sopstvenog tela.
S.B.
