Ljudi tokom radne nedelje često doručkuju, ručaju i večeraju u približno isto vreme, dok vikendom raspored postaje znatno opušteniji. Prvi obrok pomera se prema podnevu, ručak stiže kasnije, a večera se produžava duboko u veče. Nova studija ukazuje da takva promena može stvoriti svojevrsni „džet-leg u ishrani“, čak i kada osoba nigde nije putovala.
Izraz opisuje razliku između vremena obroka tokom radnih i neradnih dana. Slično kao kada promena vremenske zone poremeti spavanje, naglo pomeranje hrane može zbuniti unutrašnje satove koji regulišu varenje, hormone i korišćenje energije.
StudyFinds je 5. septembra predstavio rezultate velike francuske studije koja je povezala izraženije vikend-pomeranje obroka sa nepovoljnijim pokazateljima kardiovaskularnog zdravlja kod muškaraca. To ne znači da jedan kasni nedeljni doručak izaziva bolest srca, već da dugotrajan i veliki nesklad može biti deo šireg rizičnog obrasca.
Glavni biološki sat nalazi se u mozgu i snažno reaguje na smenu svetlosti i tame. Međutim, jetra, pankreas, creva i druga tkiva imaju svoje lokalne ritmove. Hrana predstavlja jedan od najvažnijih signala pomoću kojih se ti satovi podešavaju.
Ako svetlost govori organizmu da je dan počeo, a prvi obrok stiže mnogo kasnije nego obično, različiti sistemi mogu privremeno raditi u neusklađenom ritmu. Enzimi, insulin i hormoni gladi možda se ne luče u trenutku koji najbolje odgovara unosu hrane.
Istraživači su upoređivali vreme obroka radnim danima i vikendom, a zatim posmatrali zdravstvene pokazatelje i životne navike učesnika. Posebno ih je zanimalo koliko se srednje vreme ukupnog dnevnog unosa energije pomera između ta dva dela nedelje.
Najizraženiji nesklad često se pojavljuje kod ljudi koji vikendom znatno duže spavaju. Kasnije ustajanje samo po sebi pomera doručak, a zatim i sve naredne obroke. Tome se mogu dodati večernji izlasci, alkohol, obilnije porcije i manje kretanja.
Upravo zbog tih pratećih faktora nije lako dokazati da je vreme obroka jedini uzrok. Osoba sa veoma neredovnim rasporedom možda ima i stresniji posao, kraći san ili drugačiji kvalitet ishrane. Opservaciona studija može otkriti vezu, ali ne i potpuno razdvojiti sve uticaje.
Ipak, rezultati se uklapaju u širu oblast hrononutricije, koja proučava ne samo šta i koliko jedemo već i kada jedemo. Isti obrok ne mora izazvati potpuno isti metabolički odgovor ujutru i kasno noću, jer osetljivost na insulin i potrošnja energije prate dnevni ritam.
To ne znači da svi moraju jesti u minut tačno. Ljudski organizam može da se prilagodi promenama, a povremeni kasniji obrok nije razlog za zabrinutost. Veći značaj može imati obrazac u kojem se raspored svakog vikenda pomera nekoliko sati, a početkom nedelje naglo vraća.
Praktično rešenje nije odricanje od vikend-odmora. Korisnije je zadržati makar približno vreme prvog i poslednjeg obroka, izbegavati velike večere neposredno pred spavanje i ne pokušavati da se sav nedostatak sna nadoknadi ekstremno kasnim ustajanjem.
Važna je i individualna situacija. Radnici u smenama, roditelji male dece i osobe sa određenim bolestima često ne mogu imati savršeno pravilan raspored. Saveti zato moraju biti realni, a ne još jedan izvor pritiska.
Istraživanje podseća da telo ne meri samo kalorije i hranljive materije. Ono beleži i vreme njihovog dolaska. Vikend može doneti predah od alarma i poslovnih obaveza, ali za unutrašnji sat potpuna promena svih navika možda nije pravi odmor.
S.B.
