Dve velike objave o mogućim znacima života izvan Zemlje tokom 2025. godine izazvale su ogromnu pažnju javnosti. Međutim, anketa sprovedena među stotinama stručnjaka pokazuje da je većina astrobiologa ostala veoma oprezna i da dostupne podatke ne smatra dovoljnim dokazom.
Posebno je analizirana tvrdnja o mogućim biološkim molekulima u atmosferi udaljene planete K2-18b. Ovaj svet kruži oko crvenog patuljka i privukao je pažnju jer se u njegovoj atmosferi proučavaju molekuli koji bi u određenim okolnostima mogli da budu povezani sa životom.
Samo 6,6 odsto anketiranih stručnjaka smatralo je da prijavljeni signal verovatno predstavlja znak vanzemaljskog života. Znatno veći broj ocenio je da podaci nisu dovoljno pouzdani ili da postoje moguća nebiološka objašnjenja.
To ne znači da je K2-18b nezanimljiv niti da je mogućnost života odbačena. Problem je u tome što teleskopi ne snimaju površinu planete neposredno. Oni analiziraju svetlost zvezde koja prolazi kroz atmosferu i na osnovu veoma slabih promena zaključuju koji bi molekuli mogli da budu prisutni.
Takvo merenje zavisi od kvaliteta podataka, modela atmosfere i načina obrade. Različite kombinacije gasova, oblaka i temperature ponekad mogu da proizvedu sličan signal. Molekul koji na Zemlji često nastaje uz pomoć života na drugoj planeti može da bude rezultat potpuno drugačije hemije.
Anketa koju je predstavio ScienceDaily pokazala je i koliko stručnjaci visoko postavljaju granicu za tvrdnju da je život otkriven. Većina zahteva ponovljena posmatranja, više nezavisnih pokazatelja i isključivanje realnih nebioloških procesa.
Astrobiologija se suočava sa neobičnim komunikacijskim problemom. Rečenica „otkriven je molekul koji bi mogao da bude povezan sa životom“ u naslovima se lako pretvara u „pronađen je život“. Između te dve tvrdnje nalazi se ogroman naučni jaz.
Stručnjaci zato koriste izraz „potencijalni biološki potpis“. On označava signal vredan daljeg proučavanja, ali ne i konačan dokaz. Čak ni prisustvo kiseonika ne bi uvek bilo dovoljno jer i on u pojedinim uslovima može nastati bez organizama.
Najubedljiviji slučaj verovatno bi uključivao više gasova koji zajedno postoje u hemijskoj neravnoteži, podatke o temperaturi i vodi, ponovljena merenja različitim instrumentima i jasno odbacivanje geoloških objašnjenja.
Anketa istovremeno pokazuje da naučnici nisu saglasni ni oko tačne granice dokaza. Deo stručnjaka spremniji je da prihvati verovatno biološko objašnjenje, dok drugi traže gotovo nedostižan nivo sigurnosti. Takva rasprava je očekivana kada se postavlja jedno od najvećih pitanja u istoriji nauke.
Moguće je da prvi trag vanzemaljskog života neće biti dramatična fotografija organizma, već skup slabih hemijskih signala koji se godinama proveravaju. Upravo zato oprez nije znak da se otkriće odbacuje. On je način da se izuzetna tvrdnja zaštiti od prerane i možda pogrešne objave.
S.B.
