Klimatske prekretnice obično se pominju kao opasni trenuci nakon kojih topljenje leda, nestajanje šuma ili zagrevanje okeana počinju sami sebe da ubrzavaju. Novi izveštaj skreće pažnju na suprotnu mogućnost – pozitivne prelomne tačke posle kojih održiva promena postaje jeftinija, popularnija i sve teža za zaustavljanje.
Najveći potencijal prepoznat je u brzom prelasku na čistu električnu energiju. Kada solarna energija i energija vetra postanu dovoljno pristupačne, njihova upotreba više ne zavisi samo od političkih podsticaja. Niža cena privlači nove investicije, povećava proizvodnju i dodatno obara troškove.
Takva promena ne ostaje ograničena na elektroenergetski sektor. Jeftinija čista struja poboljšava isplativost električnih vozila, toplotnih pumpi, proizvodnje zelenog vodonika i industrijskih procesa sa manjim emisijama. Svaki od tih sektora zatim povećava potražnju za obnovljivom energijom.
Izveštaj Univerziteta u Ekseteru i organizacije Earthshot Prize opisuje ovaj proces kao moguću kaskadu promena. Jedna dobro odabrana intervencija ne rešava samo jedan problem, već olakšava prelazak u više povezanih oblasti.
Među drugim važnim mogućnostima nalaze se smanjenje emisija metana, promena lanaca snabdevanja robom, širenje čistijih načina pripremanja hrane i ulaganje u prilagođavanje klimatskim posledicama. Metan je naročito važan jer tokom kraćeg perioda zagreva atmosferu mnogo snažnije od ugljen-dioksida.
Pozitivna prelomna tačka ne nastaje automatski. Potrebne su mreže za prenos električne energije, sistemi skladištenja, brže izdavanje dozvola i stabilna pravila koja investitorima omogućavaju dugoročno planiranje. Bez tih elemenata čak i jeftina tehnologija može ostati blokirana.
Veliki problem predstavlja neravnomerna raspodela kapitala. Pojedine zemlje imaju obilje sunca i vetra, ali teško dolaze do povoljnih kredita. Posebno je izražen nedostatak ulaganja u afričkim državama, gde visoki troškovi finansiranja mogu da učine projekat mnogo skupljim nego isti takav poduhvat u Evropi.
Važnu ulogu imaju i navike potrošača. Kada dovoljno ljudi kupi električno vozilo ili ugradi toplotnu pumpu, širi se servisna mreža, povećava ponuda i nestaje osećaj da je reč o neproverenoj tehnologiji. Društveno prihvatanje tada ubrzava ono što je započela niža cena.
Izveštaj upozorava da ogromni tokovi novca i dalje podržavaju aktivnosti koje oštećuju prirodu. Zato nije dovoljno samo finansirati zelena rešenja. Potrebno je postepeno prestati sa podsticanjem sistema koji ih čine manje konkurentnim.
Koncept pozitivne prelomne tačke donosi drugačiji pogled na klimatsku politiku. Promena ne mora zauvek da zavisi od odricanja i stalnog pritiska. Ako nova tehnologija postane praktičnija i jeftinija od stare, tržište i svakodnevni izbori mogu početi sami da je šire.
Prema analizi koju je predstavio The Guardian, čista električna energija ima najveću moć da pokrene takvu kaskadu. Najvažnije pitanje više nije samo da li promena može da počne, već koliko brzo može da dostigne trenutak posle kojeg nastavlja da se ubrzava sopstvenom snagom.
S.B.
