Naučnici su razvili eksperimentalni molekul zasnovan na DNK koji utiče na protein povezan sa visokim nivoom LDL holesterola. U laboratorijskim testovima najuspešnija verzija smanjila je količinu ciljanog proteina za 87 odsto, dok je u životinjskom modelu nivo holesterola opao za gotovo polovinu.
Meta terapije je PCSK9, protein koji utiče na broj receptora za LDL na površini ćelija jetre. Ti receptori uklanjaju „loš“ holesterol iz krvi. Kada PCSK9 izazove njihovu razgradnju, jetra slabije prečišćava krv i koncentracija LDL-a raste.
Postojeći lekovi mogu da blokiraju PCSK9, ali se najčešće primenjuju injekcijama i mogu biti skupi. Novi pristup pokušava da smanji njegovu proizvodnju još u ćeliji, koristeći kratko genetsko uputstvo koje ometa proces nastanka proteina.
Kako navodi tekst koji je objavio ScienceDaily, najefikasniji kandidat smanjio je proizvodnju PCSK9 u ljudskim ćelijama jetre uzgajanim u laboratoriji. U eksperimentalnom modelu zabeleženo je smanjenje ukupnog holesterola približno za polovinu.
Ovo ne znači da je pronađena zamena za statine spremna za upotrebu. Rezultati su pretklinički, pa tek treba proveriti bezbednost, odgovarajuću dozu, trajanje efekta i moguće neželjene reakcije kod ljudi.
Statini ostaju dobro proučeni lekovi koji kod miliona ljudi smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Novi pristup mogao bi jednog dana da bude važan za osobe koje ne postižu ciljne vrednosti postojećom terapijom ili imaju nasledno veoma visok holesterol.
Prednost genetski usmerenog molekula mogla bi da bude dugotrajnije dejstvo. Ako terapija dovoljno dugo utiče na stvaranje PCSK9, pacijenti možda ne bi morali svakodnevno da uzimaju lek. Ipak, upravo dugotrajnost zahteva naročito pažljivu proveru bezbednosti.
PCSK9 ima jasnu biološku ulogu, što ga čini privlačnom metom. Ljudi sa prirodnim genetskim varijantama koje smanjuju njegovu aktivnost često imaju veoma nizak LDL i manji rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Visok holesterol uglavnom ne izaziva simptome dok ne dovede do ozbiljnog oštećenja krvnih sudova. LDL se taloži u njihovim zidovima, doprinosi stvaranju naslaga i povećava mogućnost da dođe do začepljenja arterije.
Nova terapija ne bi uklonila značaj ishrane, fizičke aktivnosti, prestanka pušenja i kontrole krvnog pritiska. Kardiovaskularni rizik zavisi od više faktora, a jedan laboratorijski nalaz ne može da opiše celu zdravstvenu sliku.
Sledeći koraci uključuju toksikološka ispitivanja i kliničke studije. Tek tada će biti poznato da li snažno smanjenje PCSK9 u laboratoriji može bezbedno da se ponovi kod pacijenata.
Otkriće ipak pokazuje kako se terapija holesterola menja. Umesto da samo blokiraju delovanje već stvorenog proteina, budući lekovi mogli bi da utiču na genetsko uputstvo iz kojeg taj protein nastaje. Jedan mali molekul tako bi mogao da pomogne jetri da ponovo efikasnije uklanja štetan holesterol iz krvi.
S.B.
