Kada se govori o mikroorganizmima u crevima, gotovo sva pažnja usmerena je na bakterije. Novo istraživanje pokazuje da i jedna nedovoljno proučena gljivica može da ima važnu ulogu, posebno u zaštiti crevnog tkiva od posledica zračenja.
Zračenje može da ošteti DNK ćelija koje oblažu unutrašnjost creva. Pošto se te ćelije brzo dele, posebno su osetljive tokom radioterapije. Posledice mogu da budu upala, bol, problemi sa varenjem i slabljenje zaštitne barijere koja odvaja sadržaj creva od ostatka organizma.
Istraživači su ustanovili da prisustvo određene gljivice može da podstakne procese povezane sa popravkom oštećene DNK i oporavkom crevne sluznice. Efekat nije nastao zato što gljivica fizički zaustavlja zračenje, već zato što njeni molekuli utiču na odgovor ćelija domaćina.
Kako je objavio naučni portal Medical Xpress, rezultati su za sada dobijeni u eksperimentalnim modelima. To znači da se ne mogu neposredno preneti na pacijente, niti je opravdano samostalno uzimati gljivične preparate tokom terapije.
Mikobiom, odnosno zajednica gljivica u organizmu, mnogo je manje istražen od bakterijskog mikrobioma. Gljivice su ređe, teže se uzgajaju i mogu znatno da se razlikuju među ljudima. Njihova mala brojnost ipak ne znači da nemaju veliki uticaj.
Neki proizvodi gljivičnog metabolizma mogu da deluju kao signal imunskim i epitelnim ćelijama. U ovom slučaju čini se da takvi signali pomažu ćeliji da brže prepozna oštećenje genetskog materijala i uključi mehanizme njegove popravke. Istovremeno mogu da utiču na intenzitet zapaljenskog odgovora.
To je posebno važno kod radioterapije tumora u stomaku i karlici. Lekari moraju da pronađu ravnotežu između doze koja uništava ćelije raka i zaštite zdravog okolnog tkiva. Ako bi se prirodni zaštitni odgovor mogao bezbedno pojačati, pacijenti bi lakše podnosili lečenje.
Ipak, postoji veoma važna prepreka. Terapija ne sme da zaštiti i ćelije tumora. Svaki budući preparat morao bi da pomogne zdravoj sluznici bez smanjivanja dejstva zračenja na maligno tkivo. To zahteva precizna dodatna ispitivanja.
Naučnici će morati da utvrde koji molekul gljivica proizvodi, na koje receptore deluje i da li se efekat može ponoviti bez unošenja živog mikroorganizma. Ponekad je bezbednije napraviti lek zasnovan na korisnom molekulu nego menjati čitavu mikrobnu zajednicu pacijenta.
Otkriće ponovo pokazuje da ljudski organizam nije samostalan sistem. U njemu žive bakterije, virusi i gljivice koje mogu da utiču na metabolizam, imunitet i oporavak tkiva. Jedan zanemareni stanovnik creva možda neće postati lek sam po sebi, ali bi mogao da pokaže kako da zdravim ćelijama pružimo dodatnu zaštitu u trenutku kada im je najpotrebnija.
S.B.
Izvor: Postinfo
