Jedna od prepreka u ćelijskoj terapiji raka jeste vreme. Pacijentu se često uzimaju sopstvene imunske ćelije, koje se zatim genetski menjaju i umnožavaju u laboratoriji. Taj postupak može da traje nedeljama, dok bolest nastavlja da napreduje. Naučnici su sada razvili eksperimentalne T-ćelije iz matičnih ćelija pupčane krvi koje bi mogle da budu pripremljene unapred i dostupne većem broju pacijenata.
Tim UCLA Health osmislio je ćelije sa dva sistema za prepoznavanje tumora. Jedan predstavlja posebno uvedeni receptor usmeren ka odabranoj meti, dok drugi omogućava dodatno prepoznavanje malignih ćelija. Ideja je da tumor teže izbegne napad gubitkom samo jednog površinskog obeležja.
U ispitivanjima na miševima jedna doza kontrolisala je rast čvrstih tumora i produžila preživljavanje. Istraživači navode i da nije uočena opasna reakcija u kojoj donorske imunske ćelije napadaju zdrava tkiva primaoca. Upravo je takozvana bolest kalema protiv domaćina jedna od najvećih prepreka pri korišćenju ćelija druge osobe.
Pupčana krv sadrži matične ćelije iz kojih se mogu stvarati različite krvne i imunske ćelije. Njena prednost je mogućnost čuvanja u bankama i korišćenja kao standardizovanog početnog materijala. Od jedne dobro karakterisane linije potencijalno bi mogle da nastanu brojne doze terapije.
Takav proizvod često se opisuje kao terapija „sa police“: umesto izrade posebne serije za svakog pacijenta, bolnica bi imala unapred pripremljene doze. To bi moglo da skrati čekanje, smanji troškove i omogući ujednačeniju kontrolu kvaliteta.
Rezultat na životinjama, ipak, nije dokaz da će metoda biti bezbedna i delotvorna kod ljudi. Mišji tumori i imunski sistem ne odražavaju potpuno složenost bolesti kod pacijenata. Pre šire primene potrebna su klinička ispitivanja koja će proveriti doziranje, trajanje ćelija u organizmu, neželjene reakcije i stvarnu stopu odgovora.
Čvrsti tumori posebno su težak cilj. Za razliku od pojedinih malignih bolesti krvi, oni stvaraju fizičke i hemijske barijere koje sprečavaju T-ćelije da prodru duboko u masu. Okruženje tumora može da oslabi imunski odgovor, dok ćelije raka ne moraju ravnomerno da nose istu metu.
Dvostruki sistem prepoznavanja pokušava da reši samo deo tog problema. Potrebno je i da ćelije stignu do tumora, ostanu aktivne dovoljno dugo i razlikuju maligno od zdravog tkiva. Previše snažan odgovor može izazvati ozbiljno zapaljenje, pa se efikasnost uvek mora posmatrati zajedno sa bezbednošću.
Istraživanje zato treba razumeti kao obećavajući dokaz koncepta. Njegova najveća vrednost možda je u mogućnosti da se složena ćelijska terapija jednog dana pretvori iz pojedinačno pravljenog postupka u pouzdanije dostupan medicinski proizvod. Do tog cilja ostaje mnogo provera, ali pupčana krv ponovo pokazuje da može biti vredan izvor ćelija za narednu generaciju imunoterapije.
S.B.
