Mali sisari uglavnom žive kraće od velikih, ali slepi miševi predstavljaju upečatljiv izuzetak. Pojedine vrste mogu da žive više decenija, iako imaju ubrzan metabolizam i telo mnogo manje od ljudskog. Analiza genoma osam vrsta iz roda Myotis sada ukazuje da bi njihova dugovečnost mogla biti povezana sa neobično snažnom odbranom od infekcija i tumora.
Jedan Brandtov slepi miš, vrste Myotis brandtii, ponovo je pronađen čak 50 godina nakon prvog obeležavanja. Takav životni vek je izuzetan za sisara slične veličine. Da bi otkrili mogući razlog, istraživači su upoređivali gene vrsta koje se razlikuju po očekivanom trajanju života.
Rezultati objavljeni u časopisu „Nature“ pokazali su da dugovečnije vrste imaju više izražene gene povezane sa imunskom odbranom i suzbijanjem raka. Uočeno je i veliko preklapanje između genetskih sistema koji učestvuju u starenju i onih koji štite organizam od bolesti.
Biolog Huan Manuel Vaskes i saradnici sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju nisu se zadržali samo na čitanju genoma. Prikupljali su male uzorke tkiva sa krila slepih miševa, nakon čega su životinje puštane. U laboratoriji su zatim uzgajali njihove ćelije i izlagali ih supstancama koje izazivaju ozbiljno oštećenje.
Ćelije dugovečnog malog smeđeg slepog miša, Myotis lucifugus, reagovale su neočekivano. Umesto snažnog aktiviranja gena za popravku teško oštećene DNK, povećale su aktivnost programa ćelijske smrti. Drugim rečima, kada je šteta bila prevelika, ćelije su radije uklanjale same sebe nego što su pokušavale rizičnu popravku.
Takva strategija može imati važnu prednost. Ćelija koja preživi sa pogrešno popravljenom DNK može početi nekontrolisano da se deli i formira tumor. Programirana smrt teško oštećenih ćelija uklanja potencijalno opasan materijal pre nego što postane problem.
To ne znači da slepi miševi nikada ne dobijaju rak niti da je pronađen jednostavan „gen dugovečnosti“. Njihov životni vek verovatno zavisi od kombinacije metabolizma, imunskog sistema, kontrole zapaljenja, obnove tkiva i sposobnosti podnošenja virusnih infekcija.
Let takođe stvara snažan evolutivni pritisak. Tokom aktivnog leta metabolizam slepog miša može naglo da poraste, proizvodeći molekule koji oštećuju ćelije. Vrste koje su razvile efikasnije načine upravljanja tim stresom možda su istovremeno dobile bolju zaštitu od bolesti povezanih sa starenjem.
Istraživači trenutno raspolažu kulturama ćelija 259 jedinki iz 32 vrste, što omogućava dalja poređenja. Cilj nije jednostavno preneti gen slepog miša čoveku, već pronaći biološke puteve koji bi jednog dana mogli da se podstaknu lekovima.
Najzanimljivija poruka istraživanja jeste da otpornost na infekcije, rak i starenje možda nisu potpuno odvojene osobine. Slepi miševi kao da ih rešavaju zajedničkim sistemom održavanja zdravih ćelija i uklanjanja onih koje predstavljaju preveliki rizik.
S.B.
