Ulična rasveta koja prodire kroz prozor, uključen televizor, ekran telefona i male lampice na kućnim uređajima mogu da naruše tamu tokom spavanja. Novo istraživanje više od 11.000 ljudi povezuje veću izloženost noćnom svetlu sa promenama u građi srca i ranim znacima slabije funkcije srčanog mišića.
Učesnici iz baze UK Biobank nosili su senzor svetlosti na ručnom zglobu tokom sedam dana. Uređaj je merio stvarnu količinu svetlosti kojoj su bili izloženi noću, umesto da se istraživanje oslanja samo na njihovo sećanje i procenu osvetljenosti spavaće sobe.
Tri godine kasnije obavljena su detaljna snimanja srca magnetnom rezonancom. Rezultati osoba izloženih noćnom svetlu jačem od tri luksa upoređeni su sa rezultatima onih koji su tokom noći boravili u gotovo potpunoj tami.
Kod jače izložene grupe primećeno je zadebljanje zida leve komore i smanjenje prostora u njenoj unutrašnjosti. Zabeleženi su i pokazatelji slabije fleksibilnosti srčanog mišića, kao i promene u desnoj komori i levoj pretkomori. Takvo preoblikovanje može nastati kao odgovor na dugotrajan stres ili opterećenje.
Evropsko kardiološko društvo predstavilo je rezultate istraživanja koje je predvodio profesor Lu Ci sa Univerziteta Tulejn. Rad je objavljen u časopisu „European Heart Journal“, a autori navode da je ovo prvo istraživanje koje izloženost svetlu povezuje sa detaljno izmerenim promenama više srčanih struktura.
Ipak, studija je posmatračka i ne dokazuje da je upravo svetlo neposredno izazvalo uočene promene. Ljudi izloženi jačoj rasveti možda češće žive u gradskim područjima, rade noću, lošije spavaju ili su izloženi buci i zagađenju. Statističke analize mogu da uzmu u obzir mnoge faktore, ali ne mogu potpuno da isključe svaku razliku.
Postoji, međutim, biološki uverljivo objašnjenje. Svetlost noću može da poremeti cirkadijalni ritam, smanji lučenje melatonina i utiče na krvni pritisak, metabolizam i aktivnost nervnog sistema. Ako organizam tokom noći ne prelazi potpuno u fazu odmora, srce bi moglo duže da ostane izloženo fiziološkom opterećenju.
Autori ne tvrde da mala lampica sama po sebi vodi u srčanu slabost. Nalaz pokazuje vezu na nivou velike grupe i otvara pitanje koliko bi smanjenje svetlosnog zagađenja moglo da doprinese prevenciji, naročito kod ljudi koji već imaju kardiovaskularni rizik.
Zamračujuće zavese, toplije i slabije večernje osvetljenje, gašenje ekrana i prekrivanje nepotrebnih signalnih lampica predstavljaju jednostavne mere. Na nivou grada to mogu biti bolje usmerene ulične svetiljke, topliji spektar i smanjivanje intenziteta kada nema prolaznika.
Tama nije zamena za kontrolu pritiska, fizičku aktivnost, pravilnu ishranu ili propisanu terapiju. Ipak, istraživanje pokazuje da okruženje u kojem spavamo možda ostavlja trag mnogo dublje od kvaliteta sna. Noćno svetlo koje jedva primećujemo moglo bi vremenom da bude povezano i sa promenama unutar samog srca.
S.B.
