Jedan od najčešće propuštenih uzroka visokog krvnog pritiska možda se krije u hormonskim talasima koji se pojavljuju tokom noći. Klasična analiza krvi predstavlja samo kratak snimak određenog trenutka, dok se lučenje hormona menja iz minuta u minut. Zbog toga rezultat može izgledati uredno čak i kada se nekoliko sati kasnije dogodi nagli skok.
Novo istraživanje usmereno je na primarni aldosteronizam, poremećaj kod kojeg nadbubrežne žlezde proizvode previše aldosterona. Taj hormon pomaže regulisanje soli, tečnosti i krvnog pritiska. Kada ga ima previše, telo zadržava natrijum i vodu, a pritisak može ostati visok uprkos uobičajenoj terapiji.
Smatra se da primarni aldosteronizam može imati čak jedna od pet osoba sa hipertenzijom, mada se procene razlikuju u zavisnosti od ispitivane grupe i kriterijuma. Poremećaj je povezan sa većim rizikom od moždanog udara, bolesti srca, dijabetesa i oštećenja drugih organa. Ipak, dijagnoza često kasni ili se uopšte ne postavi.
Tim Univerziteta u Bristolu, Univerziteta u Mančesteru i partnera iz Bergena, Stokholma i Atine koristio je prenosivi sistem U-RHYTHM. Uređaj je približno veličine mobilnog telefona, nosi se oko struka i uzima uzorke iz tečnosti neposredno ispod kože. Tako je moguće pratiti hormone bez stalnog vađenja krvi i boravka u bolnici.
Tokom pilot-istraživanja, 60 pacijenata praćeno je neprekidno 24 sata. Uzorci su uzimani na svakih 20 minuta, dok su ispitanici obavljali uobičajene dnevne aktivnosti i spavali u svom domu. Takva gustina merenja stvorila je hormonski „film“, umesto jedne laboratorijske fotografije.
Kako je objavio Univerzitet u Bristolu, kod osoba sa primarnim aldosteronizmom primećeni su naleti proizvodnje hormona i tokom dana i tokom noći. Noćni talasi posebno su značajni zato što se standardni testovi gotovo nikada ne obavljaju dok pacijent spava. Upravo tada poremećaj može pokazivati najjasniji obrazac.
Rezultati su predstavljeni u časopisu „Science Translational Medicine“. Istraživači veruju da bi kontinuirano praćenje moglo poboljšati dijagnostiku ne samo hipertenzije već i drugih endokrinih bolesti. Kortizol, melatonin i brojni drugi hormoni takođe prate dnevne ritmove, pa jedno merenje ponekad ne može opisati stvarno stanje.
Uređaj ipak nije pametni sat koji trenutno postavlja dijagnozu. Reč je o sistemu za automatsko uzorkovanje, a prikupljeni materijal i dalje mora da se analizira. Studija je bila dokaz koncepta sa ograničenim brojem učesnika, pa će biti potrebna veća ispitivanja i jasni kriterijumi za tumačenje obrazaca.
Nalaz je važan i za razumevanje takozvane rezistentne hipertenzije, kada pritisak ostaje visok i pored više lekova. Ako je uzrok prekomerni aldosteron, postoje ciljanije terapijske mogućnosti, a u određenim slučajevima i hirurško lečenje. Prepoznavanje uzroka tada menja ceo pristup pacijentu.
Šira poruka glasi da ljudski organizam nije statičan. Laboratorijski rezultat zavisi od vremena uzorkovanja, sna, obroka, stresa i prirodnog biološkog ritma. Nosivi uređaji koji prate biohemijske promene tokom čitavog dana mogli bi medicini omogućiti da vidi ono što je između dve kontrole do sada ostajalo skriveno.
S.B.
