Nemačka podmornica UC-30 potonula je kod danske obale pre više od jednog veka, ali njen uticaj na životnu sredinu nije završen. Istraživači su pronašli tragove eksploziva u okolnoj vodi, morskom dnu i organizmima koji žive na olupini. Kako metal sve više korodira, skriveni teret može postajati dostupniji morskoj sredini.
Podmornica je u aprilu 1917. godine odustala od misije prema Irskoj zbog problema sa motorom i krenula nazad ka Nemačkoj. Bila je blizu povratka kada je 19. aprila naletela na britansku minu. Poginulo je svih 27 članova posade, a plovilo je potonulo sa 18 mina i šest torpeda.
Olupina je ostala nepoznata gotovo sto godina. Danski ronilac pronašao ju je 2016, nakon čega je postala deo istraživačkog projekta „NorthSeaWrecks“. Cilj projekta je procena rizika koji potopljeni vojni brodovi i njihov teret predstavljaju za ekosistem Severnog mora.
Civilno ronjenje na lokaciji nije dozvoljeno, pa su uzorke prikupljali ronioci danske mornarice. Uzeli su vodu i sediment sa više tačaka, kao i morske zvezde i školjke koje žive na olupini ili neposredno oko nje. Snimili su položaj mina i stanje konstrukcije kako bi se procenilo koliko je eksploziv izložen.
Analize Univerziteta u Arhusu potvrdile su tragove TNT-a u vodenom stubu, morskom dnu i živim organizmima. To znači da materijal više nije potpuno zatvoren unutar korodiranih metalnih delova. Naučnici tek treba da utvrde koncentracije na različitim udaljenostima i precizan biološki efekat.
Dosadašnji podaci ukazuju da je zagađenje verovatno uglavnom lokalizovano oko olupine. Ipak, problem se može pogoršavati jer metal vremenom postaje tanji i lomljiviji. Kada se dodatni delovi mina ili torpeda otvore, veća količina eksplozivnih jedinjenja može dospeti u okolinu.
TNT nije samo opasnost zbog mogućnosti eksplozije. Njegova jedinjenja i produkti razgradnje mogu biti toksični za organizme. Školjke su posebno korisni pokazatelji zato što filtriraju velike količine vode i mogu akumulirati zagađivače u tkivu. Njihova analiza otkriva izloženost koju jedno merenje vode možda ne bi registrovalo.
Problem nije ograničen na jednu podmornicu. Tokom Prvog svetskog rata u Severnom moru postavljeno je, prema istorijskim procenama, oko 190.000 mina. Na dnu evropskih mora nalaze se hiljade vojnih olupina i velike količine neeksplodirane municije iz oba svetska rata. Ta mesta istovremeno mogu biti ratne grobnice, istorijski spomenici, veštački grebeni i izvori zagađenja.
Zbog toga uklanjanje nije jednostavno rešenje. Pomeranje starog eksploziva može biti opasnije od kontrolisanog ostavljanja na mestu, dok detonacija pod vodom može povrediti morske sisare i druge životinje. Svaka olupina zahteva posebnu procenu stabilnosti, hemijskog curenja, dubine, struja i kulturno-istorijskog značaja.
Istraživanje UC-30 pokazuje da ratno nasleđe ima veoma dug ekološki vek. Brod može nestati iz ljudskog sećanja i decenijama biti prekriven morskim organizmima, ali materijal u njegovoj unutrašnjosti nastavlja da reaguje sa vodom. Sistematsko mapiranje i periodično uzorkovanje zato postaju važni kako bi nadležni znali koje olupine mogu bezbedno ostati na dnu, a kod kojih je potrebno reagovati pre nego što korozija otvori njihov opasni teret.
S.B.
