Starenje mozga često se opisuje kroz gubitak sive mase, ali njena količina možda nije jedini pokazatelj očuvanih mentalnih sposobnosti. Naučnici su otkrili da važnu zaštitnu ulogu može imati tanki sloj nervnih vlakana smešten neposredno ispod moždane kore. Ta površinska bela masa povezuje susedne delove mozga i omogućava im da brzo razmenjuju informacije.
Ako se siva masa zamisli kao niz naselja u kojima se obrađuju informacije, površinska bela masa predstavlja mrežu kratkih lokalnih puteva. Ona nije zadužena za daleke veze između suprotnih krajeva mozga, već za komunikaciju obližnjih oblasti. Upravo bi kvalitet tih „sporednih ulica“ mogao objasniti zašto neke starije osobe dobro razmišljaju i pored vidljivih promena na mozgu.
U istraživanju Instituta za neuroimaging i informatiku Stivens pri Medicinskom fakultetu Kek Univerziteta Južne Kalifornije učestvovalo je 459 osoba starijih od 60 godina iz različitih zajednica u Indiji. Učesnici su prošli snimanje mozga i testove jezika, pamćenja, izvršnih funkcija i vizuelno-prostornih sposobnosti.
Studija objavljena u časopisu „Alzheimer’s & Dementia“ među prvima je detaljno ispitala površinsku belu masu u široj populaciji zemlje sa nižim ili srednjim prihodima. To je značajno jer se veliki deo postojećih neuroloških podataka zasniva na ljudima iz bogatijih zapadnih država, pa rezultati ne moraju uvek jednako opisivati druge populacije.
Naučnici su koristili naprednu difuzionu magnetnu rezonancu. Ova tehnika prati način na koji se molekuli vode kreću kroz tkivo i na osnovu toga procenjuje mikroskopsku organizaciju nervnih vlakana. Posebno su analizirani gustina neurita i količina slobodne vode u okolnom prostoru.
Neuriti su sitni produžeci nervnih ćelija pomoću kojih se signali šalju i primaju. Njihova manja gustina ili veća količina slobodne vode mogu ukazivati na oštećenje, gubitak mijelina, oticanje ili upalne procese. Takve promene ne moraju biti očigledne na standardnom snimku, ali mogu uticati na efikasnost komunikacije.
Bolje očuvana lokalna vlakna bila su povezana sa boljim rezultatima, naročito u jezičkim zadacima. Još važnije, zdrava površinska bela masa delovala je kao svojevrsni ublaživač posledica smanjenja sive mase. Drugim rečima, ista količina gubitka sive mase nije imala jednak kognitivni efekat kod svih učesnika.
To pomaže da se objasni pojam moždane otpornosti. Neki ljudi imaju promene koje bi prema snimku trebalo da prate izražene poteškoće, ali u svakodnevnom životu ostaju funkcionalni. Razlika možda nije samo u količini sačuvanih nervnih ćelija, već i u kvalitetu mreže koja povezuje preostale ćelije.
Rezultati ne dokazuju da vežbanje ili određena aktivnost direktno obnavlja ova vlakna, niti trenutno postoji jednostavan tretman usmeren isključivo na površinsku belu masu. Ipak, nalaz proširuje metu budućih istraživanja. Umesto praćenja samo zapremine pojedinih regija, lekari bi mogli procenjivati i mikroskopsku organizaciju njihovih veza.
Studija pokazuje da mozak ne funkcioniše kao zbir odvojenih delova. Dobra obrada informacija malo znači ako signal ne može efikasno da stigne do susedne oblasti. Zbog toga mentalnu oštrinu možda najbolje ne čuva najveći broj „zgrada“, već pouzdana mreža kratkih puteva koja im omogućava da rade kao celina.
S.B.
