Dok se prosečna pokrivenost svetskih grebena tvrdim koralima smanjuje, područje mora istočne Azije pokazuje iznenađujuću stabilnost. Novi globalni pregled podataka ukazuje da su tamošnji grebeni tokom četiri decenije bolje odolevali morskim toplotnim talasima, zagađenju i drugim pritiscima nego mnoge druge koralne oblasti.
Region obuhvata mora oko Singapura, Malezije, Indonezije i drugih delova jugoistočne Azije. U njemu se nalazi i Koralni trougao, jedno od najbogatijih područja morske biološke raznovrsnosti na planeti. Oko 30 odsto ukupne površine svetskih koralnih grebena nalazi se upravo u ovoj široj oblasti.
Prema izveštaju „Stanje koralnih grebena sveta 2025“, zasnovanom na više od 40 godina podataka sa 36.886 lokacija u 124 zemlje i teritorije, globalna pokrivenost tvrdim koralima pala je sa oko 30,2 odsto 1980. na 27,3 odsto 2024. godine. U morima istočne Azije prosečna pokrivenost dugo se održavala oko 30 odsto.
Posle masovnog izbeljivanja 2010. godine regionalni prosek spustio se na približno 27 odsto, ali se tokom naredne decenije vratio blizu ranijih vrednosti. Istovremeno nije zabeleženo opšte širenje krupnih algi, koje koralima mogu oduzeti prostor i otežati oporavak oštećenog grebena.
Stručnjaci čija je objašnjenja preneo „Straits Times“ navode nekoliko mogućih razloga. Neke populacije možda imaju nasledne osobine koje povećavaju toleranciju na visoku temperaturu. Važnu ulogu mogu imati i mikroorganizmi koji žive u zajednici sa koralima i pomažu im da prežive toplotni stres.
Posebno su zanimljivi korali iz mutnih priobalnih voda oko Singapura. Život u sredini sa promenljivom temperaturom, slabijom svetlošću i većim količinama nanosa možda ih je učinio otpornijim na nagle poremećaje. Njihovo potomstvo moglo bi da prenosi deo tih osobina na okolne grebene kada se larve raznesu morskim strujama.
Ipak, stabilna ukupna površina ne znači da je ekosistem potpuno zdrav. Jedne vrste mogu nestati, a druge zauzeti njihovo mesto, dok procenat pokrivenosti ostaje sličan. Takva promena sastava može uticati na ribe, beskičmenjake i čitavu mrežu organizama koja zavisi od specifične strukture grebena.
Koralima preti i sve kraći razmak između toplotnih talasa. Nekada su između velikih epizoda izbeljivanja prolazile decenije, dok se danas one mogu ponavljati na pet ili šest godina. Koralnom grebenu često je potrebno mnogo više vremena da izgradi složenu trodimenzionalnu strukturu, pa novo zagrevanje može stići pre završetka oporavka.
Tokom izbeljivanja korali izbacuju mikroskopske alge koje žive u njihovom tkivu i obezbeđuju im veliki deo energije. Bez algi postaju bledi, slabiji i podložniji bolestima. Ukoliko se temperatura brzo normalizuje, zajednica može da se obnovi. Ako stres potraje, koral može uginuti.
Značaj grebena daleko prevazilazi njihovu lepotu. Oni pružaju stanište približno četvrtini morskog života, ublažavaju udare talasa i podržavaju ribarstvo i turizam. Oko milijardu ljudi direktno ili posredno zavisi od usluga koje pružaju koralni ekosistemi.
Otpornost istočnoazijskih korala zato nije razlog za opuštanje, već prilika za učenje. Ako naučnici utvrde koje genetske osobine, mikroorganizmi ili lokalni uslovi povećavaju toleranciju, to znanje može pomoći zaštiti i obnovi drugih grebena. Međutim, nijedna prirodna prednost ne može neograničeno da nadoknađuje stalni rast temperature mora.
S.B.
